Bivši general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić prihvatio je ličnu odgovornost za ratne zločine počinjene u Srebrenici i zatražio od predsednika Mehanizama za međunarodne kaznene sudove (MICT) da mu odobri skraćenje kazne od 35 godina zatvora koju mu je 2004. izrekao Haški tribunal- Krstić se obavezao da neće javno nastupati i veličati počinioce zločina.
Krstić je aprila ove godine poslao pismo predsedniku MICT-a sudiji Karmelu Anđijusu tražeći da mu odobri prevremeno puštanje na slobodu iz zatvora u Poljskoj jer je u martu odslužio dvije trećine kazne.
U kopiji rukom pisanog pisma koju je danas objavio sarajevski portal Faktor, Krstić koji je 1995. godine bio zapovednik tzv. Drinskog korpusa VRS piše kako je u zatvorskim godinama „shvatio i prihvatio svoju odgovornost“ za patnju i smrt žrtava genocida u Srebrenici, prenosi portal Index.hr.
Nakon što su pripadnici vojske i policije bosanskih Srba juna 1995. godine osvojili enklavu pod zaštitom UN-a, ubili su više od sedam hiljada Bošnjaka, pretežito muškaraca i dečaka što je Haški tribunal označio kao zločin genocida.
Samu reč genocid koja je navedena u presudi Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) Krstić u pismu ne spominje, no navodi kako snosi ličnu odgovornost za „strašne zločine koji su počinjeni tokom i nakon pada Srebrenice“.
Krstić je tada imao ulogu najbližeg suradnika bivšeg vojnog zapovednika vojske bosanskih Srba Ratka Mladića koji je zbog ratnih zločina, uključujući tu i genocid u Srebrenici, osuđen na doživotni zatvor.
Tokom suđenja u Hagu jedan od dokaza njegove krivice bio je snimak telefonskog razgovora u kojemu Krstić jednom od svojih podređenih daje uputstvo da ne sme ostaviti živog niti jednog zarobljenog Bošnjaka.
„Reči ne mogu izraziti bolno kajanje koje osećam svaki dan zbog svojih postupaka“, napisao je Krstić izražavajući želju da mu Anđijus dopusti da ostatak života provede s porodicom u Beogradu i pri tom javno ne istupa, niti veliča sebe ili druge osuđene počinioce ratnih zločina.
Sve osobe koje je ICTY osudio na ratne zločine ranije su gotovo po automatizmu dobile mogućnost puštanja na slobodu nakon dve trećine odslužene kazne, no sadašnji predsednik MICT-ja tu je praksu praktično ukinuo i restriktivno razmatra sve takve zahteve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.