Mladima nedostaje "sidro" - sigurnost i predvidivost 1Marina Nadejin SimiĆ Foto: Printscreen/ youtube

Polovina mladih uzrasta od 15 do 30 godina oseća se lošije od kada je počela pandemija u odnosu na prethodni period, dok se tek 19 odsto njih oseća bolje a 24 odsto isto. Ovo je jedan od nalaza Unicefove ankete, čija je tema bila mentalno zdravlje mladih i koji po rečima Marine Nadejin Simić, predsednice Društva psihologa Srbije, nije iznenađujući.

Sagovornica Danasa, koja je psiholog u jednoj srednjoj školi i ima praksu kao psihoterapeut, kaže da na oba posla primećuje značajno veći broj mladih koji joj se obraćaju za pomoć.

– Jedna od stvari koja najteže pada mladima jeste nedostatak strukture. Iz dana u dan, iz nedelje u nedelju osnovna pravila, od toga kako idu u školu, do toga ko im drži časove i ocenjuje ih, menjaju se. Kao što je jedan moj kolega kazao, njima u ovom vremenu nedostaje sidro – uzemljenje, osećaj sigurnosti i predvidivosti. Jedan od evidentnih problema je i doživljaj nedostatka nade da će se ova „vanredna“ situacija završiti. Nemaju ekskurzije, maturske večeri, nemaju uobičajna druženja, zabrinuti su za nastavak školovanja, polaganje prijemnih ispita, kaže sagovornica Danasa.

Ona dodaje i da se i sve ono kroz za šta roditelji prolaze odražava na mlade, posebno ako govorimo o tinejdžerima, pa se dešava i da srednjoškolci moraju da počinju da rade jer su roditelji izgubili posao što se onda odmah odražava na njihov uspeh u školi.

– Njihov uspeh trpi i zbog načina na koji se odvija nastava. Ovo je treća uslovno rečeno neregularna školska godina i oni su na izvestan način izgubili radne navike. Uspeh je lošiji a pri tome mnogi imaju ambicije koje nisu nestale. Tu je i pritisak roditelja, nastavnika, tako da sve kada se uzme u obzir, moguće je i da je stanje alarmantnije nego što je to pokazalo ovo istraživanje, ističe Nadejin Simić, dodajući i da je „često situacija izazvana kovidom 19 samo okidač za aktiviranje latentnih psihičkih tegoba“.

Pored toga što je zabeležilo da se polovina mladih oseća lošije od početka pandemije, Unicefovo istraživanje otkrilo je i da mladi najčešće podršku traže od članova porodice (36 odsto), kao i od prijatelja (26 odsto), dok tek 18 odsto traži pomoć od psihologa. Istovremeno, njih osam odsto ne traži pomoć ni od koga.

– Ako govorimo o tome kome se mladi prvo obraćaju za pomoć, onda ne iznenađuje da to jesu roditelji i prijatelji. Retko ko će kod prvih problema da se javi psihologu. Psihologu se mladi uglavnom javljaju kada postoje produženi problemi, i moj je utisak da je sada više nego ikad onih koji traže tu pomoć. Većina njih se žali na loše raspoloženje, ali postoji i porast mladih sa simptomima anksioznosti i depresije, kaže Nadejin Simić.

Prva linija pomoći su školski psiholozi, koji jesu i najdostupniji, međutim kako objašnjava sagovornica Danasa, oni mogu da rade samo takozvanu prvu intervenciju u trenucima krize.

– Mi nemamo prostora za produžen psihoterapijski rad, već upućujemo decu dalje, dodaje Nadejin Simić. Upitana gde je to „dalje“, onda odgovara da je to „veliko pitanje“.

– Državne službe, domovi zdravlja na primer, jesu preopterećeni, čeka se mesec i više dana na pregled, koji traje 15-ak minuta, iako bi psihoterapijska seansa trebalo da traje 45 minuta i više. Privatna terapija je za mnoge nedostupna, jer jedna seansa košta oko 25 evra. Postoje besplatni programi, na primer u Domu omladine ili pri Gradskom centru za socijalni rad, ali je to sve nedovoljno, navodi sagovornica Danasa.

Unicefovo istraživanje otkrilo je inače i da dobar deo mladih ne zna gde može dobiti psihološku podršku – čak 37 odsto. Sami mladi, učesnici ankete, većinom inače smatraju da je za veću dostupnost usluga psihološke podrške potrebno prvenstveno da se smanje predrasude (37 odsto), da se obezbedi besplatno savetovanje (17 odsto), promovišu otvoreni razgovori (15 odsto).

Odgovarajući na pitanje kako učiniti psihološku podršku dostupnijom mladima, predsednica Društva psihologa kaže da bi u „najidealnijim okolnostima trebalo da dođe do sistemskih promena tako da između ostalog u školama radi više psihologa koji bi mogli da se posvete radu na mentalnom zdravlju umesto da se bave administrativnim obavezama“.

– Ipak, sa svojih 30 godina staža u školu mogu da kažem da je to teško ostvarivo i da je za nas to neka budućnost. Ono što bi sada moglo da se uradi jeste jačanje kapaciteta nevladinog sektora koji bi pružao usluge psihosocijalne podrške mladima. S tim što je potrebno uspostaviti sistem kontrole, tako da osobe koje rade sa mladima zaista budu obučene, jer u protivnom može da se napravi više štete nego koristi, zaključuje Nadejin Simić.

Pomoć ugroženima u 30 škola

Marina Nadejin Simić objašnjava da Društvo psihologa i Društvo pedagoga, zajedno sa Unicefom i Ministarstvom prosvete, trenutno rade na projektu koji finansira EU, a čiji je cilj pružanje psihosocijalne podrške mladima iz posebno osetljivih kategorija u 30 škola u Srbiji. „Projekat bi trebalo da se završi 2023. godine a naš cilj je da se psihosocijalna podrška održi i nakon toga u tim školama, ali i da se proširi. To takođe može biti jedan primer kako psihološka podrška može biti dostupnija“, kaže Nadejin Simić.

Pouzdana onlajn platforma

Pozitivan primer iz prakse po rečima Danasove sagovornice je i onlajn platforme za adolescente i mlade (13 – 24 godine), koju razvija Unicef i koja treba da ponudi pouzdane informacije i promoviše brigu o sebi i samosvesnost. „Platforma će pružati informacije o svim postojećim SOS linijama u zemlji. U drugoj fazi razvoja (novembar 2021 – oktobar 2022) biće pokrenuta funkcija za zakazivanje besplatnog onlajn savetovanja sa stručnjacima iz Instituta za mentalno zdravlje“, objašnjava Nadejin Simić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari