Foto: privatna arhiva / DanasU životima postoje godine i „godine“. Ove prve, kada prođu, jedva da ih se kasnije i setimo, kao da se ništa, zapravo, u njima nije ni dešavalo. Za razliku od tih, one druge „godine“, često umeju da budu prekretnica, koja ponekad obeleži čitav jedan život, bilo da je reč o pojednicu ili grupi ljudi.
Za stanovnike grada kraj Save, 2022. ostaće upamćena kao „godina“ u kojoj se mnogo toga dešavalo.
Između ostalog, Šabac je postao „centar“. Na žalost ne umetnički, privredni ili sportski, već centar opasnog i neopasnog otpada, koji se u njemu skladišti zahvaljujući kompaniji vlasnici amonijaka koji se izlio u blizini jednog drugog grada, na kraju ove posebne „godine“.
Ali ako krenemo redom, već na početku, bilo je jasno da ovo neće biti obična godina, budući da je već u januaru u Šapcu proglašena trodnevna žalost.
Vernici su ostali bez Episkopa šabačkog Gospodina Lavrentija, koji se upokojio u 87. godini života.
Bio je najstariji episkop, i po godinama i po episkopskom stažu, dugom 54 leta.
U februaru su počeli radovi na izgradnji brze saobraćajnice Šabac –Loznica, pa je tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posetio ovaj deo Srbije, zaobilazeći sam grad u širokom luku, budući da mu Šabac, kao poslednji opozicioni grad u Srbiji, nikada nije bio „blizu“ srca.
Za razliku od Loznice… Ako u februaru i nismo loše prošli, već u martu mleko je poteklo glavnom šabačkom ulicom, ali bez meda.
Mlekari su prosipajući svoj proizvod u šaht, pokušali da skrenu pažnju na težak položaj u kome se nalaze.
Oni koji im nisu poverovali na reč, nešto kasnije, imali su priliku da vide prazne rafove u prodavnicama, u kojima se tražila litra više, pa makar i uvoznog mleka.
U aprilu je obležen Dan Šapca, a ključevi grada uručeni su, između ostalog, voditelju Ognjenu Amidžiću, za „razvoj demokratskih vrednosti i poštovanje ljudskih prava i sloboda“.
On je tom prilikom izjavio da je „iznenađen priznanjem i da nije ni znao da je među kandidatima.“
Ništa manje iznenađeni bili su i Šapčani…
U maju, Vladiku Jeroteja za novog episkopa šabačkog, izabrao je Sveti arhijerejski sabor, na zasedanju u Patrijašiji Srpske pravoslavne crkve.
Dolaskom leta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet se odlučio da dođe nadomak Šapca, ovoga puta kako bi prisustvovao spajanju mosta preko Save, obećaviši nam tom prilikom da ćemo do Beograda, stizati za 40 minuta.
Toliko će i njemu trebati do Šapca.
Istog tog dana, slučajno ili ne, Šabac je dobio i kompleks otvorenih bazena, što je pompezno proslavljeno uz vatromet, čije pucanje u Šapcu imamo priliku da slušamo svako malo, različitim povodima, koji nam nekada nisu ni poznati.
I dok su jedni slavili a drugi se kupali, bilo je i onih koji su postavljali pitanje, zašto su bazeni građane Šapca, na kraju radova, koštali tri puta više od prvobitno predviđene cene?
Šapčani odgovor nisu dobili… Ali su zato dobili spomenik.
Bronzanu skulpturu pevača Šabana Šaulica, visoku četiri metra sa postamentom, finansirali su članivi porodice “kralja narodne muzike”.
Osim što je ovaj događaj otvorio pitanje, šta je sve potrebano da biste podigli spomenik u privatnom vlasnišvu na javnoj povšini, ovaj događaj ostaće upamćen i po izjavi pevača Hasana Dudića, koji je rekao da je razočaran izgledom spomenika koji “uopšte ne liči na njegovog brata koji je imao manji nos i lepšu glavu.”
I bio niži od četiri metra.
Godina, u mnogim krajevima Srbije, protekla je u borbi ekoloških aktivista za čistiju vodu, zemlju i vazduh.
I Šabac je vodio svoju borbu, kroz ekološke proteste i javne rasprave, upozoravajući na opasnost od zagađenja koje stvara kompanija Elixir Grupa, uz napomenu da ovo nije problem samo Šapca već cele Srbije.
Iskliznuće vagona teretnog voza, ovog decembra, i amonijak koji je iscurio, dokazuju da upozorenja nisu bila bez razloga, s obzirom na to da je teret koji je iz Bugarske prevožen za Šabac i Prahovo, bio u vlasništvu upravo kompanije Elixir.
Sam kraj godine, Šapčani dočekuju u mraku, i to onom medijskom.
Regionalna telelevizija „Šabac“, koja je postojala duže od pola veka, i u čijem sastavu je bio i nadaleko čuven „Radio Šabac“, pre par dana prestala je da radi, jer joj je, zbog neizimrenih obaveza, isključena struja.
Dovoljno je reći da se ova televizija nikada nije našla na listi medija čiji su projekti sufinansirani iz budžeta grada Šapca, od 2020. godine, od kada je SNS na vlasti u ovom gradu.
Ali zato očekujemo vatromet u ponoć…
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
