MMF: Država kasni sa institucionalnim reformama

Fond u danas objavljenom izveštaju ističe da je Srbija ispunila sve kvantitativne ciljeve, dok i dalje zaostaje sa sprovođenjem institucionalnih reformi.

Prema izveštaju Fonda institucionalne reforme ostaju od kritične važnosti da se obezbedi trajnost fiskalnog oporavka.

“Iako je napredak ostvaren u prethodnim godinama značajan, kontrole javnih finansija su i dalje slabe što pokazuje gomilanje docnji u plaćanju u nekim opštinama, u zdravstvenom sektoru i kod državnih preduzeća”, upozorava MMF.

Kašnjenja u plaćanju struje i gasa procenjuju se na najmanje 0,3 odsto BDP-a (oko 15 milijardi dinara). Da bi se se, očigledno neuspešno, sprečilo gomilanje dugova Vlada je ranije donela odluku da Srbijagas ne sme da isporučuje gas neplatišama, a trebalo je i da uspostavi sistem pretplate za snabdevanje gasom Azotare i MSK. Treća mera bila je mesečno objavljivanje spiska 20 najvećih dužnika od strane EPS-a i Srbijagasa.

Cilj za narednu godinu je da Vlada reši pitanje Azotare i MSK do kraja aprila 2017, bilo privatizacijom bilo stečajem.

Takođe i reforma javne administracije je nije obavljena kako valja pošto se smanjenje broja zaposlenih svelo na prostu kontrolu broja ljudi umesto planirane optimizacije. Takođe je odložena i reforma plata zaposlenih u javnom sektoru.

Još jedna slabost je što su javne investicije opterećene slabostima u planiranju i realizaciji.

MMF napominje da će test uspešnosti biti rešavanje ili restrukturiranje neodrživih državnih preduzeća u rudarstvu i energetici, reforma obrazovanja u skladu sa manjim brojem učenika i modernim obrazovanjen i bolja procena i realizacija projekata.

U Fondu očekuju privredni rast Srbije u 2016. 2,7 odsto i tri odsto u 2017. Prosečna inflacija u 2016. je 1,1 odsto, dok se u 2017. očekuje 2,4 odsto zbog rasta domaće tražnje i većih cena energenata.

S druge strane Srbija će i dalje biti izložena rizicima i to kako se kaže u izveštaju MMF-a pre svega od prelivanja iz regiona i nestabilnosti na međunarodnim tržištima. Takođe, ističe se i da bi politički otpori reformama, posebno kod javnih i državnih preduzeća, kao i moguće odlaganje reformi zbog predsedničkih izbora na proleće ili popuštanje u fiskalnoj disciplini mogli da ugroze budući rast. Zajedno sa podbacivanjem u inflaciji, sve ovo bi znatno otežalo smanjenje javnog duga.

S vedrije strane, MMF vidi i pozitivan rizik da privredni rast ponovo iznenadi.

Kada se radi o smanjivanju broja zaposlenih u javnom sektoru od kraja 2014. do kraja septembra smanjen je broj zaposlenih za 22.000, ali je istovremeno i povećan broj zaposlenih na ugovore za oko 8.500 ljudi. Do kraja marta 2017. godine država će morati da usvoji akcione planove za obrazovanje i administraciju socijalne zaštite, a tokom godine moraće više da radi na smanjenju nemedicinskog osoblja u zdravstvu. Da bi se ovo konkretizovalo Vlada će morati da ove obaveze implementira u zakon o maksimalnom broju zaposlenih sa detaljnim limitima za institucije centralne vlasti.

U februaru 2016. godine usvojen je zakon o sistemu zarada zaposlenih u javnom sektoru kako bi se smanjile između zarada za slične poslove u različitim sektorima, ali do kraja juna sledeće godine će skupština morati da usvoji prateće zakone za lokalne vlasti i javne službenike u sektorima obrazovanja, zdravstva, kulture i socijalne zaštite, dok za ostale, uključujući i vojsku i policiju to mora da se završi do kraja godine.

Fond ukazuje i na potrebu da se ubrza reforma Poreske uprave. Tu se pre svega misli na reformu filijala, ustanovljavanje analize rizika i napuštanje sporednih obaveza. Kao napredak je ocenjena izmena Krivičnog zakona kako bi se olakšala naplata od nelegalnih preduzeća i omogućilo gonjenje utajivača poreza.

NBS manje da interveniše na deviznom tržištu

Misija MMF-a tražila je od vlade da popuni gotovinske rezerve ( na oko 100 milijardi dinara), zbog čega su bili spremni da pristanu i na nešto veći deficit konsolidovanog budžeta. Od dosadašnjeg smanjenja javnog duga u odnosu na GDP oko 1,4 procentna poena se odnose na smanjenje depozita države, pošto je država plaćala obavza sa svojih računa umesto da se zadužuje. Kada se radi o finansijama, MMF je pregovarao i sa Narodnom bankom o smanjenju obaveznih rezervi, kao i o manjem učešću NBS na međubankarskom deviznom tržištu kako bi se kurs formirao više pod uticajem tržišta.