Tek što se završio sastanak G-20 u Londonu, euforične izjave o uspešnom dogovoru 20 ekonomski najvećih država sveta, zamenile su odmerenije i kritičke analize evropskih finansijskih eksperata, posebno francuskih.
Pre sastanka SAD su insistirale da Evropa poveća finansijska sredstva za rešavanje svetske finansijske i ekonomske krize dok su Evropljani, predvođeni Nemačkom i Francuskom, tražili kontrolu investicionih fondova, nagrađivanja rukovodstva i eksperata u finansijskim institucijama i funkcionisanja država koje čine poreski raj. Sa svoje strane nove ekonomske sile Kina, Indija, Brazil, Meksiko zahtevale su veće učešće u odlučivanju u međunarodnim institucijama poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.
Odmah posle skupa predsednik Nikola Sarkozi je govorio o pobedi francuske politike. Vladajući Ujedinjeni narodni pokret (UMP) spremao se da od skupa G-20 načini konja za trku na izborima za Parlament EU u junu, a Figaro blizak UMP je najavljivao porast popularnosti predsednika Sarkozija. Opozicija je sa svoje strane upozoravala da će građani pre svega ocenjivati vlast na osnovu nezaposlenosti i životnog standarda.
Liberasion koji je okupio grupu od šestorice specijalista za finansijski kriminal i ekonomiju predvođenu Žeromom Sgardom sa Visoke škole za političke studije iz Pariza ocenjuje da ne treba potpuno verovati zaključku predsednika Nikole Sarkozija da je G20 „prešla prvu etapu ka reorganizaciji kapitalizma“. Čitajući devet stranica dokumenta sa sastanka dolazi se do zaključka „da sve odluke nisu tretirane podjednako“, zaključuju eksperti. Sa jedne strane objavljuju se precizno milijarde evra date MMF za rešenje krize, a sa druge vlade G-20 izjavljuju da nisu u mogućnosti da ograniče plate bankara.
MMF je najveći dobitnik skupa jer dobija gotovo tri četvrtine od više od 1.000 milijardi dolara. Sa druge strane uvode se neodređena pravila kontrole. Na primer države koje primenjuju politiku poreskog raja će biti svrstane u dve liste, crnu na kojoj će se naći zemlje koje „ne sarađuju“ i sivu na kojoj će se naći države spremne da u određenim slučajevima pruže podatke. Tako odrednica poreski raj postaje neodređena, zaključuje Liberasion. Iako se G-20 slaže da su investicioni fondovi opasni, da su oni izazvali između ostalih propast banke Lemans Braders, tek su načinjeni prvi koraci u dobrom pravcu.
Pored toga, zaključuju analitičari, cilj G-20 nije bio da pokrenu u bliskoj budućnosti otvaranje novih radnih mesta većda se izbegne slična kriza u narednih deset-dvadeset godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
