„Mnogi ljudi Putina vide kao dobrog autokratu“: Komšić i Gavrilović o proruskom raspoloženju u Srbiji

* Izgleda da je prorusko raspoloženje u Srbiji poraslo nakon ruske agresije na Ukrajinu. Nedavne ankete pokazuju da oko 50 odsto građana smatra da je Rusija u pravu što je napala Ukrajinu, 68 krivicu pripisuje NATO, a 80 odsto se protivi uvođenju sankcija Rusiji?

JK: Javno mnjenje Srbije godinama je preko medija dobijalo informacije da je reč o ukrajinskoj opasnosti po integritet Ruske Federacije i o direktnoj intervenciji NATO pre svega SAD. Zbog toga deo građana Srbije smatra da je ovaj rat konflikt između SAD i Rusije. Čini se da građani misle da je došao momenat da javno iskažu problem koji je Srbiju pritiskao krajem 1990-ih godina iako je to krajnje pervertirana logika s obzirom da je Srbija tih godina činila slične stvari koje danas čini Rusija.

ZG: Poslednjih deset godina izveštavanje o Rusiji bilo je dominantno pozitivno. Slično je bilo i kad je pitanju Kina, a takav je bio odnos i prema Trampu dok je bio američki predsednik. Istraživanja javnog mnjenja beleže porast pozitivnog odnosa prema autoritarnosti. Mislim da je pozitivan stav prema agresiji Rusije na Ukrajinu u stvari posledica toga. S jedne strane imamo spremnost da se podrži autoritarna vlast u Rusiji, a s druge frustraciju zbog NATO brombardovanja Srbije 1999. koja se prenosi na rat u Ukrajini koji se vidi kao sukob između Rusije i Zapada. Zbog traume vezane za NATO bombardovanje Srbije značajan deo ljudi je na strani Rusije zaboravljajući da je ugrožen integritet jedne države.

* Zašto na društvenim mrežama vidimo gomilu ljudi koja se raduje rušenju ukrajinskih gradova, a Ukrajina je osudila NATO bombardovanje Srbije 1999? Šta im je kriva Ukrajina?

JK: Vi postavljate pitanje računajući na racionalnost javnog mnjenja. U Srbiji su na javnoj sceni dominantni emocije i stereotipi. U ovoj autoritarnoj kulturi postoje samo prijatelji i neprijatelji. U Rusiji se vidi pravoslavni prijatelj, velika država koja simbolički ne dozvoljava da se otme deo teritorije srpske države. Ipak postoji mala nada. Naime, istraživanja pokazuju da ako se postavi pitanje da li građani Srbije misle da bi Rusiji trebalo uvesti sankcije ukoliko bi nam EU zapretila oštrim merama ako to ne učinimo, onda procenat onih koji su protiv uvođenja sankcija Rusiji pada na 60 odsto.

ZG: Mi nemamo dovoljno informacija. Imamo traumu zbog bombardovanja 1999. i nasleđeni emotivni odnos prema Rusiji gde ima jako malo znanja. Interesantno je da među rusofilima ima mnogo onih koji nikad nisu videli Rusiju. Pogledajte kako mediji prate rat u Ukrajini. RTS nije poslala novinara da napravi prilog iz Ukrajine. Ukrajinski predsednik Zelenski je predstavljen kao čovek Zapada, govori se o dobrim Rusima i lošim Ukrajincima koji rade za NATO koji nas je bombardovao. Proći će ukrajinski rat, ali će Rusija i dalje ostati uzor onih koji ne žele demokratiju u Srbiji. Jer kad pričamo o svrstavanju Srbije u ukrajinskom konfliktu, mi ustvari pričamo o tome da li Srbija hoće demokratiju ili autokratiju.

* Zašto se Putin toliko veliča?

JK: Zato što je Cezar, zato što je moćan. Zato što građani imaju poverenje u ličnost. U svim istraživanjima rađenim poslednjih godina mladi ljudi se obraćaju vođi, o starijim generacijama da i ne govorimo. To je identifikacija nemoćnog, usamljenog, uplašenog, siromašnog građanina sa jakim vođom. From je u Bekstvu od slobode to objašnjavao na primerima 1930-ih godina. Nama se, nažalost, dešavaju ti procesi u trećoj deceniji 21 veka – jedan narod, jedna država, jedan vođa.

ZG: Vučićevi mediji prave kult njegove ličnosti. Imamo propagandu lične vlasti koja je u funkciji stvaranja kulta ličnosti Aleksandra Vučića. Da bi takva propaganda uspela kao model se koristi veličanje Putina kao lidera i autokrate. Ali to nije samo slučaj sa Putinom. Vučićeva industrija populizma je to radila i sa Trampom. Pa i Angela Merkel je ovde predstavljena kao šef EU koji se puta za sve.

* Ali Putin po popularnosti stiže Vučića?

ZG: Da, ali ono što daje značaj Putinu je to što je on protiv Zapada. Zapad nas je bombardovao i ta trauma ovde postoji. Osim toga mnogi ljudi Putina vide kao dobrog autokratu, a 8 od 10 ispitanika u Srbiji smatra da nam je potrebna čvrsta ruka.

* Da li u Putinu vide spasioca, nekoga ko će povratiti Kosovo?

ZG: Naravno. Mi kao mali narod tražimo pomoć od neke metropole. Zapadne metropole su nas šikanirale, pa sada tražimo zaštitnika u Rusiji ili Kini.

* Zar Vučiću ne smeta tolika Putinova popularnost?

JK: Vučić je vrlo vešt političar. On zna da ne može ići protiv većinskog divljenja prema Putinu. Kao tehnolog moći zna da ne može ići protiv Putina kao što je 1968. Tito išao protiv Brežnjeva kad je Sovjetski savez napao Čehoslovačku. Tito je imao moć da osudi tu agresiju. Tako je bilo u velikoj Jugoslaviji. S obzirom na današnje kapacitete Srbije Vučić zna da ne može ni simbolički, ni efektivno da se distancira od Putina. Ali nije samo reč o Vučiću. Pogledajte opoziciju. Miloš Jovanović, predsednik DSS, na pitanje novinara šta bi promenio u Srbiji da ima čarobni štapić rekao je da bi nabavio atomsku bombu. Za njega je atomska bomba sigurnost u odbrani integriteta i suvereniteta, a on je novi lider, nova nada Srbije.

* Mislite li da zbog velikog proruskog raspoloženja Vučić i kad bi hteo ne bi smeo da uvede sankcije Rusiji?

ZG: Mislim da on ima sasvim dovoljno kontrole nad svojim biračkim telom i da je ono uvek spremno da ga podrži. To tvrdim na osnovu istraživanja. Vučićevi birači su ljudi koji njemu veruju na reč. Kod njih nema ideologije. Oni su apolitični ili antipolitični. Kad ih pitate da li su levo ili desno – oni su ništa. Ukoliko bi Zapad zapretio Srbiji oštrim merama, ako ne uvede sankcije Rusiji, pa Vučić odluči da to učini, on bi preko svojih kontrolisanih medija, pre svega Pinka, mogao u roku od mesec dana da napravi atmosferu koja bi mu omogućila da donese takvu odluku. Javnost ne bi bila problem za Vučića jer se ona u Srbiji mesi kao hleb, veći problem bi mu bila rusofilija unutar državnih struktura. To je u stvari ono čega se Vučić plaši, a ne javnog mnjenja, ono malo slobodnih medija i kritički nastrojenih intelektualaca. Na kraju krajeva, i opozicija ćuti.

JK: Kad bi se vladajuća politička elita u Srbiji suočila sa tvrdim sankcijama EU i SAD koje bi proizvele veliku ekonomsko-socijalnu krizu u Srbiji sličnu onoj iz 1990-ih godina, verujem da bi Vučić kao realan političar krenuo da usaglašava svoju politiku sa EU. To bi se onda objasnilo građanima Srbije kao iznuđena, nerado prihvaćena, ali jedina realna mogućnost preživljavanja. Mislim da bi se vladajuća garnitura prilagodila takvoj odluci. Ne treba zaboraviti da Vučić nije bio zadovoljan kada je njegov koalicioni partner – SPS – na prošlim izborima otvoreno zaigrala na prorusku kartu. Verujem da u toj partiji ne postoji tako moćna struja koja bi se mogla suprodstaviti jačem evropskom kursu, a što se tiče SNS, mislim da ne bi trebalo očekivati jak organizovani proruski otpor ukoliko bi Vučić doneo odluku o uvođenju sankcija Rusiji.

* Ipak sadašnjem režimu u Srbiji mnogo više odgovaraju autoritarni ruski i kineski model koji mu garantuje neograničeni ostanak na vlasti nego demokratski sistem zapadnih zemalja gde se na izborima gubi vlast. Može li se očekivati da će Srbija na kraju završiti u ruskom i kineskom zagrljaju?

ZG: Iskreno da vam kažem na to pitanje kao sociolog nemam odgovor. Ipak mislim da je Srbija u zoni EU i Zapadne Evrope, odnosno zapadnog sveta. S obzirom da je u dobroj meri zavisna od EU i Zapada, verujem da će makar formalno ostati na Zapadu.

* To vrlo dobro zna i Vučić. Zašto onda postoji tolika proruska propaganda u režimskim medijima?

ZG: Zato što Vučić pokušava da očuva svoju vlast pozicionirajući se između Istoka i Zapada. Nije ovo priča o Srbiji. Ovo je priča o međunarodnom položaju Vučićeve vlasti. Međutim, u jednom trenutku će morati da se opredeli. Ja mislim da će ipak otići ka Zapadu.

JK: Otići će na zapadnu stranu ako bude imao povoljne informacije o tome kakva je njegova perspektiva i perspektiva njegove partije nakon završetka njegovog predsedničkog mandata. Ako čelnici Zapada i Vučić postignu kompromis oko izvesnije perspektive vladajućeg političkog preduzeća u Srbiji na čelu sa njegovim menadžerom, onda će i opredeljenje za Zapad imati jaču i pouzdaniju okosnicu. Ukoliko Zapad ostane nedorečen, onda će Vučić pouzdanije garancije možda potražiti na drugoj strani. Ali Srbija nema šanse ukoliko krene u jaču sinhronizaciju sa interesima Kine i Rusije. Rusija nema kapacitete za investiranje u privredu Srbije, a Kina nema interes da pomaže Srbiji.