Foto: Shutterstock Prema procenama Imperijal koledža iz Londona u Srbiji je oko 1.300 dece izgubilo jednog ili oba roditelja tokom kovid pandemije. Među njima su i deca zdravstvenih radnika koji su preminuli nakon zaražavanja na radnom mestu. I pored incijativa da se za njih obezbedi finansijska podrška za dalje školovanje, takvi fondovi još uvek nisu napravljeni niti ima najava da će ikada i postojati.
Udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida još prošle godine pokrenulo je inicijativu da Lekarska komora Srbije iz svojih sredstava formira fond nazvan po preminulom anesteziologu dr Nenadu Maksimoviću, iz koga bi se izdvajala sredstva za decu kolega koji su umrli od kovida 19.
Ovu incijativu svojim potpisima podržali su i brojni zdravstveni radnici, ali ne i sama Lekarska komora Srbije, koja je donošenjem novog Pravilnika o solidarnoj pomoći članovima LKS i njihovim porodicama zapravo onemogućila da deca preminulih doktora dobiju finansijsku podršku.
Deca preminulih lekara ne ispunjavaju uslove
Prema ovom Pravilniku, deca mogu zatražiti pomoć od LKS u roku od 180 dana od smrti roditelja. Kako su svi doktori preminuli od kovida tokom 2020, 2021, odnosno na početku 2022. – deca koja su ostala iza njih ne mogu ostvariti pravo na pomoć LKS-a koja iznosi 40.000 dinara do navršene 18. godine.
Ovim povodom oglasilo se i udruženje Ujedinjeni protiv kovida, koje je i tražilo da se formira specijalni fond.
U svom saopštenju oni su istakli da je poslednji potez LKS-a sramotan.
– Novo/staro rukovodstvo LKS, bez trunke stida, nastavlja sa direktnim ponižavanjem i vređanjem inteligencije svih svojih kolega. Po izveštaju revizora, koji je javno dostupan, samo u prvoj godini pandemije, 2020, na zarade i naknade zarada, funkcionera i zaposlenih u LKS je potrošeno više od 700.000 eura! Na troškove ugostiteljskih usluga i reprezentacije je potrošeno više od 19.000 eura u toj godini! Poređenja radi, dete preminule koleginice rođeno u toj godini, po ovom pravilniku, dobiće do 18. godine manje od šest hiljada eura. Za 18 godina će dobiti tri puta manje nego što LKS troši na ugostiteljske usluge u jednoj, i to pandemijiskoj godini. O zaradama i da ne govorimo. Sramota – naveli su iz UPK, dodajući da fond mora biti osnovan.
Ovim povodom Danas je uputio pitanja Lekarskoj komori ali ni posle više dana nismo dobili odgovor.
Kako država pomaže?
Pitanja o pomoći za decu koja su ostala bez roditelja tokom pandemije uputili smo i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Iz ovog Ministarstva rečeno nam je na koje sve vrste pomoći od države mogu da računaju deca koja ostanu bez roditelja. Nije nam međutim odgovoreno da li je planirano da se u budućnosti formiraju dodatni programi podrške za decu čiji su roditelji preminuli radeći posao koji je nosio veći rizik od zaražavanja kao što je to slučaj sa zdravstvenim radnicima.
Što se tiče pomoći koju dobijaju deca koja su izgubila oba roditelja, iz Ministarstva kažu da se njima pored starateljske zaštite, obezbeđuje i odgovarajući porodični smeštaj. Osim toga, omogućava im se korišćenje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom koje finansira država (prednost kod upisa i smanjenje troškova boravka u predškolskim ustanovama, besplatni udžbenici, letovanje, ekskurzije, i sl.).
– Jednoroditeljske porodice – porodice sa detetom ili decom o kojima pravno i/ili faktički brine jedan roditelj iz različitih razloga, uključujući kao razlog i smrt drugog roditelja, mogu lakše ostvariti pravo na dečiji dodatak. Iznos tog dodatka je za njih uvećan, u skladu sa zakonom, u odnosu na porodice sa oba roditelja – naveli su iz Ministarstva.
Gordana Plemić, iz udruženja Roditelj, objašnjava međutim da podrška koja postoji za decu koja su ostala bez roditelja pre svega zavisi od socioekonomskog stanja drugog roditelja. To znači, na primer, da pravo na dečiji dodatak nemaju sva deca koja su ostala bez jednog roditelja već ona čiji drugi roditelj ima primanja manja od zakonom određenog praga za ovu vrstu pomoći.
Sagovornica Danasa navodi i druge primere poput trenutno aktuelnih besplatnih udžbenika, za koje se nigde ne navodi da ih mogu dobiti deca samohranih roditelja, već deca čije porodice primaju socijalnu pomoć.
– Takođe, kada govorimo o upisu u vrtić, možda će samohrani roditelj koji je zaposlen imati prednost. Ali ako nije zaposlen, ništa mu neće značiti to što sam brine o detetu – navodi Plemić.
Ona ističe da izostaje sistemska podrška koja bi bila usmerena samo na samohrane roditelje, a koja ne bi bila samo finansijska, već i psihološka, i pomoć pri brizi o detetu…
– Poseban problem je činjenica da mi nemamo definisan pojam samohrani roditelj. Jer to nije samo kategorija koja se tiče ekonomskog stanja, već se odnosi i na to ko učestvuje u odgajanju deteta. Da li samo jedan roditelj ispunjava obaveze i nosi svu odgovornost ili se ona deli – dodaje Plemić.
Upitana o inicijativi da se formiraju specijalni fondovi za decu preminulih zdravstvenih radnika, Plemić kaže da bi bilo očekivano da tako nešto zaista postoji.
– Ti ljudi su izvršavali svoju radnu obavezu i bili su na neki način posebno ugroženi. Trebalo bi pomoći njihovoj deci bar u vidu stipendija za školovanje – navodi Plemić.
Koliko je dece izgubilo roditelje?
Prema domaćim propisima deca koja izgube roditelja mogu steći pravo na porodičnu penziju dok ne završe školovanje ako je umrli osiguranik imao najmanje pet godina staža, ili ako je ispunio uslove za penziju ili bio penzioner.
Članovi porodice takođe imaju pravo na porodičnu penziju ako je do smrti došlo usled povrede na radu ili profesionalne bolesti. Kovid 19 u Srbiji, međutim, nije priznat kao profesionalna bolest.
U Srbiji nema zvaničnih podataka o broju dece koja su izgubila jednog ili oba roditelja. Tokom popisa 2011. godine zabeleženo je da je u Srbiji živelo oko 300.000 majki sa decom i oko 76.000 očeva sa decom. U ove brojeve nisu međutim ulazile samo porodice u kojima su otac ili majka preminuli već sve one gde je jedan roditelj iz bilo kog razloga odsutan.
Nedavno objavljen rad u naučnom časopisu JAMA Pediatrics pokazuju da je broj dece koja su izgubila jednog ili oba roditelja (staratelja) tokom pandemije u svetu prešao deset miliona. Za Srbiju se navodi da je 1.300 dece ostalo bez roditelja.
U radu se navodi da iako je uloženo desetine milijardi dolara u suzbijanje kovid pandemije do sada je malo urađeno za decu koja su izgubila staratelje. Za sada su se jedino dve zemlje – Peru i Amerika, obavezale da će se posvetiti ovom problemu.
– Uzimajući u obzir raširenost i celoživotne posledice gubitka roditelja, integracija plana pomoći za ovu decu u odgovor na pandemiju koji pojedinačne države prave pomoći će da se umanje trajne negativne posledice… Efikasne aktivnosti da se zaštite deca od momentalnih i trajnih posledica kovida 19 jeste investicija u budućnost i javnozdravstveni imperativ – naveli su autori pomenutog rada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
