Mnogo vike oko bosanskog i budžeta

Predsednik SO Vukosav Tomašević uz poziv je podelio i materijal koji je sadržao njegov dopis ministru za prosvetu Žarku Obradoviću da Ministarstvo dostavi informaciju o uvođenju bosanskog jezika, ali od ministra nije stiglo ništa.

Nije stigao ministrov veĆ odgovor drŽavnog sekretara

Dok je Tomašević na početku sednice iznosio mišljenje da nema uslova za raspravu, član Opštinskog veća, ali i član Bošnjačkog nacionalnog vijeća Nedžad Hodžić delio je selektivno odborničkim grupama svoj materijal, odnosno odgovor državnog sekretara na njegovo pitanje da li bošnjačka deca imaju pravo da u školama uče bosanski jezik, što je u dopisu i potvrđeno. To je izazvalo pravu buru negodovanja odbornika opozicije. Uz opštu galamu, teške kvalifikacije, pa i cinična „propitivanja“ kojim ko jezikom govori kad se svi razumeju, još jednom su odbornici opozicije ukazali da je BNV u tehničkom mandatu samoinicijativno ušlo u škole kako bi se organizovalo anketiranje roditelja o uvođenju nastave na bosanskom jeziku, da se Ministarstvo nije oglasilo, niti je dalo bilo kakve smernice, da BNV testira profesore i time omalovažava akademsko znanje, obećavajući sertifikate za nastavu na bosanskom jeziku, a neki su osporili BNV u tehničkom mandatu, navodeći da je njegov mandat davno istekao i da onemogućava kvalitetno uvođenje nastave na bosanskom jeziku u škole, čime se ruši ugled Bošnjaka i omalovažava bosanski jezik.

Jedan broj odbornika iz koalicione većine, mahom direktora prijepoljskih škola, pokušao je da objasni da Ministarstvo za prosvetu snosi odgovornost jer ni posle više insistiranja da dobiju instrukcije ili zvanični dopis kako bi obavili anketiranje roditelja za uvođenje nastave na bosanskom jeziku, niko iz nadležnog ministarstva nije reagovao, pa je BNV uzelo na sebe, kako rekoše i pomalo agresivno, da organizuje tu proceduru. Zbog toga većina škola nije obavila anketiranje roditelja smatrajući da za tako nešto moraju slediti direktna upustva nadležnih, a ne BNV. Odbornici opozicije su pitali zašto za sednicu nije spremljena informacija o svemu što se događalo proteklih meseci po školama kad je to posao nadležne službe Opštinske uprave kao i Opštinskog veća i predsednika Skupštine opštine u okviru pripreme tačke dnevnog reda, ali odgovor nisu dobili. Neko je to nazvao i opstrukcijom jer je i pre nekoliko godina bilo brojnih neshvatljivih radnji pa čak i polemisanja oko naziva bosanskog jezika od strane pojedinih odbornika koji su i tada činili koalicionu većinu, a i sada sede na istim pozicijama, čime je samo odlagano uvođenje bosanskog jezika u službenu upotrebu u prijepoljskoj opštini iako je to ustavno i zakonsko pravo trebalo samo primeniti i uvesti u lokalna akta. Posle duge pauze koja je usledila, predsednik Skupštine opštine Tomašević je nastavio sednicu iako nije bilo kvoruma, zaključio raspravu i saopštio da „ nema potrebe da se glasa jer nema šta da se glasa, nema nikakvog stava po ovom pitanju jer nemamo o čemu da se izjašnjavamo“. Dogodilo se tako prvi put da nema nikakvog zaključka Skupštine opštine o tački dnevnog reda o kojoj se vodila zvanična rasprava. Jednostavno, pričalo se i eto. Ništa. I nikom ništa.

Bojkot rebalansa budŽeta

Samo sat posle ovakvog zasedanja, usledila je nova, deseta sednica, sazvana takođe po hitnom postupku i to sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda – rebalans budžeta za ovu godinu. Pored predloga izmena i dopuna odluke o budžetu, koji je odbornicima dostavljen samo dva dana ranije, pre početka same sednice, a i tokom nje odbornicima je deljeno na desetine amandmana koji su pristigli samo od odbornika opozicione Bošnjačke demokratske zajednice. Koliko je to bilo amandmana govori činjenica da su unošeni u kesama. To je poslužilo kao slikovit argument opoziciji da sednica nije pripremljena kako treba, da se ozbiljno i važno pitanje rebalansa budžeta želi na brzinu odraditi, a nezadovoljstvo je kulminiralo posle obrazloženja predsednika Skupštine opštine Vukosava Tomaševića da je sednica sazvana po hitnom postupku jer nije bilo vremena zbog MOSI, a i slede godišnji odmori.

Odbornici opozicije, predvođeni odbornicima SNS blokirali su govornicu smatrajući da je ovo primer „bahatosti“, pa je usledila pauza radi dogovora, ali pošto dogovora nije bilo, koaliciona većina je izglasala da sednica traje dok se ne završi jer se bližio kraj radnog dana. Tako je ostavljeno 120 minuta za raspravu o rebalansu, a opozicija se vratila u salu ali umesto u klupe, okupila se oko mikrofona. Odbornici opozicije, koristeći direktan TV prenos, saopštavali su da se rebalansom smanjuju sredstva u budžetu, da se kroz rebalans omogućava pokrivanje velikih troškova oko organizacije MOSI koji su pali na teret opštine jer nisu stigla očekivana sredstva iz nekih ministarstava. Skoro 50 miliona dinara iz budžeta biće usmereno za rekonstrukciju stadiona i vodovoda, a nisu zanemarljivi ni honorari za koncerte estradnim vedetama. Ova sredstva preusmerena su iz stavke koja se odnosila na „razvoj zajednice“ , odnosno značajno su smanjena sredstva namenjena izradi projektne dokumentacije i investicijama. „Uštedom su“ skresana“ i sredstva koja su planirana za zdravstvo (umesto 12, biće 10 miliona dinara), a poljoprivreda će se razvijati sa šest miliona dinara manje od prvobitnog plana. Zanimljivo je da su porasli iznosi gotovo kod svih korisnika kad je reč o takozvanim “specijalizovanim uslugama“, a negde su to i višemilionski iznosi.

Posle obraćanja televizijskim gledaocima, odbornici opozicije su izašli iz sale, a sednica je nastavljena izglasavanjem rebalansa budžeta bez i jedne dalje diskusije, uz ekspresno odbacivanje svih amandmana, što je trajalo samo nekoliko minuta. Bilo je ovo još jedno zasedanje bez presedana koje prijepoljsku Skupštinu opštine pretvara sve više u „rijaliti šou“ .

Budžet manji za tridesetak miliona

Prijepoljska opština spada u red opština koje su u poslednjoj grupi siromaštva tako da se budžet formira gotovo isključivo kroz transferna sredstva. Umesto oko milijardu i 44 miliona dinara koliko su iznosili planirani prihodi, posle izmena republičkih poreskih zakona i rebalansa, budžet će iznositi oko milijardu i 12 miliona dinara.