Moć jeste u ljudima, i tek smo počeli!

Zakon o eksproprijaciji biće povučen. Nakon decenije apatije, velika pobeda građana, dokaz da smo mi sami ti koji odlučujemo u kakvoj ćemo državi živeti. „Mi smo i dalje kapetani svojih duša. Mi smo i dalje gospodari svoje sudbine“. Istovremeno počinje negodovanje političkih organizacija koje traže da se blokade nastave. Od početka protesta i blokada, u svakoj TV emisiji (kod Ljubice Gojgić, Danice Vučinić, u Utisku nedelje…) kristalno jasno smo objasnili da blokade traju dok ne usvoje ova dva zahteva. Ne možemo da pogazimo reč. S druge strane, nema šta da slavimo ako deo ljudi i organizacija želi da nastavi. Slavićemo svi zajedno kad pobedimo.

Dok se konsultujemo sa kolegama sa Harvarda, koji se bave društvenim organizovanjem, osećamo duboko žaljenje zbog očiglednog zaključka kako je nemoguće da nastavak protesta uspe bez jasno formulisanih zahteva. Grupacije su isuviše heterogene da bi se iskristalisao zahtev. Zahtev da Rio Tinto ode bez tačno formulisanog akta biće pucanj u prazno. Blokade neće preživeti ni par nedelja.

Mi imamo naredni korak. Nakon što smo promenili Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ići ćemo na sakupljanje potpisa kojim ćemo predložiti akt o zabrani iskopavanja litijuma. Narodna skupština će morati o tome da se izjasni i to će kreirati novi pritisak.

Petak, 10. decembar

Marina me ubeđuje ceo dan da ljudima objasnim razloge zašto je meni toliko važno držanje reči. Traži da uradim ono što smo učili na Harvardu. Otkrij duboko u sebi zašto nešto radiš i podeli tu priču o sebi sa drugima. Vrlo je bitno da ljudi znaju koje vrednosti stoje, kad se stvari mistifikuju… Ljudi razvijaju teorije zavere. Kopam po sebi i pričam priču o odbrani parkića i čoveku koji je spasio moju porodicu od nacista u Drugom svetskom ratu. Zato ne mogu da pogazim datu reč.

Čekamo da Skupština objavi izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Ima nečeg veličanstvenog u tome što je narod naterao 250 poslanika da čuju njegovu volju, i što je za samo tri nedelje preokrenuo situaciju. Čim je Zakon izglasan objavljujemo vest o tome da nema ni proslave, ali da ne možemo da pogazimo reč.

Ono što me je fasciniralo je to koliko zapravo narod shvata strategiju, koju pre toga nisu razumeli ni oni koji su hteli da organizuju promene. Narod razume zašto smo išli na dva zahteva. Još više me oduševljava što cene držanje date reči. Stiže mi poruka od Miladina, meštanina iz Jadra. „U pravo vreme povučena ručna, parkiraj, puni baterije, dobro, dobro osluškuj i ponovo kreni. Uspeh ljudi vreme potvrđuje a pohlepu kažnjava. Iskreni veruju oni drugi sumnjaju. Bog te blagoslovio, dao ti blagu narav i blistav um, ukrao ti gordost i pohlepu. Uspeh ti je garantovan, poz. miladin“.

Subota, 11. decembar

Nastavljam turneju po medijima. Najavljeno je da će na blokadu u Beogradu doći Crni. U 12 sati čujem se sa advokatom Vladimirom Terzićem, koji je branio Crnog. Želeo sam da odem i prođem pored blokada i pozdravim Crnog. Terzić mi govori da je od početka u pitanju lažna vest i da bukvalno zloupotrebljavaju čoveka. Pozdravi puno Crnog. Na twitteru istovremeno sa lažnih profila ide vređanje Kreni – Promeni – zašto nećemo da dođemo da podržimo Crnog. Ima nečeg zbilja bednog u pokušaju da zloupotrebite nesreću jednog čoveka. Nećemo ići na protest. Svim ljudima nudimo pravnu pomoć advokata koji su nam se javili. To su naši saborci i ljudi koji su izvojevali istorijsku pobedu.

Inače i advokat Terzić je imao neprijatnosti zato što je spasio Crnog. Izgleda da je nekima Crni bio korisniji u zatvoru.

Nedelja, 11. decembar

Mi smo stali sa blokadama. Ali sneg nije. Priključio se blokadama. Očekujem da predsednik izađe i kaže da Srbijom neće upravljati ni sneg, ni Rokfeler. Uostalom neka se sneg kandiduje na izborima. Očekujem na Pinku specijal. Standardna postava kod Sarape: Srbijom neće upravljati sneg i Rokfelerovci.

Zbog snega otkazujemo putovanje u Nedeljice i Jadar. Iskreno, voleo sam da se uživo vidim i porazgovaram sa Miladinom, Marijanom, Nebojšom, Zlatkom i ostalim meštanima.

Ponedeljak, 12. decembar

Jurim sa intervjua na intervju. Ko god se bavi javnim poslom i kaže vam da mu to na neki način ne prija, izmišlja. Nakon dve nedelje, međutim, počinjem da osećam kako vrtim sopstvene reči i da nemam više šta da kažem novo. Jedva čekam da završim sa obavezama. Nedostaju mi šetnja, knjige, filmovi, treninzi kod Mirka, vreme sa prijateljima i voljenim osobama. Dok kupujem kestenje za 200 dinara, prodavac mi ubacuje poklon od tri kestena van merice i pita, gledajući me ispod oka: „‘Oćeš da se kandiduješ ti na ovim izborima, šta ima veze što si obećao?“ Odgovaram da neću. „Što, bre, sine?“, pita. „Više mi se sviđa da se šetam ovako gradom i jedem tvoje kestenje“. Počinje da se smeje: „Veliki si đek ispao sa ovim protestima“, dobacuje dok odlazim.

Utorak, 13. decembar

Imam osećaj da samo jurcam i nedostaju mi neki trenuci opuštanja. Ono kad sedite sa drugarima i lupate gluposti bez nekog smisla, ali opet to sve ima smisla. Kulačin i Vidojković u Dobar, Loš, Zao, to vam je kao blejanje sa ortacima bez nekog smisla, a prepuno smisla. Hvala im na svemu što su uradili za ove proteste! Hvala i Bori Konju na svim onim spejsovima.

Uveče se nalazimo u kancelariji Kreni – Promeni. Naše voljene osobe. Sedimo sa divnim ukusom u ustima da je u ovoj maloj kancelariji-stanu začet veličanstveni virus pobune. Sa nama je divna Jelena Stupljanin. Jednom mi jedna studentkinja rekla da je kod nas najfascinantnije to što smo pre svega drugari. Divno je imati takve drugare i voljene osobe uz sebe.

Sreda, 14. decembar

Pričao sam sa Kristinom kako mi je žao što nismo napravili protestnu proslavu. Imali smo liste pesama koje smo hteli da puštamo. „Da, ljudi nisu navikli da slave, građani ne veruju da je u njima moć. Nisu navikli da treba da slave. Misle da se stvari dešavaju slučajno. Nisu navikli“, dobacuje Marina. Pa dobro, neka počnu da se navikavaju. Pošto moć jeste u ljudima. I tek smo počeli!

Autor je direktor za kampanje inicijative „Kreni – promeni“