Moć uvek zavisi od konteksta

Džozef S. Naj: BUDUĆNOST MOĆI (3)

Budućnost moći (Arhipelag), nova je knjiga Džozefa S. Naja, čoveka ogromnog teorijskog uticaja i praktičnog političkog iskustva, na provokativan i analitičan način govori o strukturama moći u savremenom svetu, o vrstama moći od vojne i ekonomske do meke i pametne moći, a naročito o igri moći u odnosu SAD, Kine, EU, Rusije, BRIK. Džozef S. Naj, harvardski profesor, savetnik nekoliko američkih administracija i tvorac čuvenog koncepta „meke moći“.

Iako je severnokorejski diktator Kim Džong Il gledao holivudske filmove, to nije imalo nikakav uticaj na program nuklearnog naoružanja u Severnoj Koreji. Meka moć takođe nikud nije dospela u pokušaju da odvuče talibansku vladu od podrške Al Kaidi tokom devedesetih. Tek je tvrda vojna moć 2001. uspela da to okonča. Kako bih razjasnio ovo pitanje, ja sam u knjizi Meka moć: putevi uspeha u svetskoj politici iz 2004. uveo pojam „pametna moć“ koji se odnosi na kombinovanje tvrde i meke moći u jednu uspešnu strategiju. Nekoliko godina kasnije, Ričard Armitidž i ja smo kopredsedavali dvostranačkom Komisijom za pametnu moć u Centru za strateške i međunarodne studije. Komisija je zaključila da je imidž i uticaj Amerike opao tokom poslednjih godina i da Sjedinjene Države moraju da pređu sa izvoza straha na podsticanje optimizma i nade. Komisija za pametnu moć nije bila jedina koja je donela ovaj zaključak i ostali su se pridružili pozivu na stvaranje strategija vođenih pametnom moći.

Pentagon je najbolje stručno osposobljen i najjače finansiran ogranak američke vlade, ali postoje ograničenja u onome što vojna moć može postići samostalno. Unapređenje demokratije, ljudska prava i razvoj građanskog društva ne mogu se baš najbolje odvijati na nišanu puščane cevi. Istina je da američka vojska ima zadivljujuću operativnu sposobnost, ali praksa obraćanja Pentagonu samo zato što on može da obavi posao gradi sliku preterano militarizovane spoljne politike. Vrhunski vojni zvaničnici to razumeju. Po rečima admirala Majka Malena, šefa Združenog generalštaba: „Sekretari Klinton i Gejts zatražili su više finansiranja za resurse meke moći i stavljaju na nju veliki naglasak, a ja ne mogu a da se ne složim s njima. Ukoliko odaberemo da američki uticaj širimo isključivo preko svojih vojnika, možemo očekivati da će taj uticaj vremenom opasti.“ Pametna moć nije samo „meka moć 2.0“. Ona podrazumeva sposobnost da se tvrda i meka moć kombinuju u delotvorne strategije u različitim kontekstima.

Moć uvek zavisi od konteksta. Dete koje suvereno vlada na igralištu može postati povučeno kad se oglasi zvono za čas i kontekst se promeni u uređenu učionicu. Polovinom dvadesetog veka Josif Staljin je prezrivo upitao koliko divizija ima Papa, ali u kontekstu ideja pet decenija kasnije, papstvo je preživelo, dok se Staljinovo carstvo raspalo.

Danas je moć u svetu raspodeljena po obrascu koji podseća na složenu trodimenzionalnu šahovsku igru. Na gornjoj šahovskoj tabli vojna moć je mahom unipolarna i Sjedinjene Države će po svoj prilici zadržati prvenstvo u doglednom periodu. Ali na srednjoj šahovskoj tabli, ekonomska moć je već više od jedne decenije multipolarna, uključujući Sjedinjene Države, Evropu, Japan i Kinu kao glavne igrače, i ostale koji postaju sve značajniji. Evropska ekonomija je veća od američke. Donja šahovska ploča je područje prekograničnih međunarodnih odnosa koji su izvan kontrole vlade i uključuju raznovrsne nedržavne aktere poput, s jedne strane, bankara koji elektronskim putem šalju svote veće od državnih budžeta nekih zemalja, a s druge teroriste koji prenose oružje ili hakere koji prete kiber-bezbednosti. Ova šahovska tabla takođe uključuje nove transnacionalne izazove poput pandemija i klimatskih promena. Na toj donjoj tabli, moć je široko razasuta, i ovde nema nikakvog smisla govoriti o unipolarnosti, multipolarnosti, hegemoniji ili ma kom drugom sličnom klišeu koje političke vođe i eksperti pominju u svojim govorima.

U ovom veku događaju se dve velike promene moći: tranzicija moći između država i rasipanje moći koja prelazi s država na nedržavne aktere. Čak i nakon finansijske krize razigrani korak tehnološke promene nastavlja da vodi globalizaciju, ali će političke posledice biti sasvim različite za svet nacija-država i svet nedržavnih aktera. U međudržavnoj politici najvažniji činilac biće neprestani „povratak Azije“. Godine 1750. Azija je imala preko polovine svetskog stanovništva i proizvoda. Već 1900, nakon industrijske revolucije u Evropi i Americi, Azija se svela na jednu petinu svetskog proizvoda. Do 2050. Azija će uveliko biti na putu povratka svom istorijskom udelu. „Uspon“ moći Kine i Indije može izazvati nestabilnost, ali to je problem s presedanima, a istorija nas može naučiti kako naše politike utiču na ishod. Pre jednog veka Britanija se izborila sa usponom Amerike bez sukoba, ali nesposobnost sveta da se izbori s nemačkim usponom dovela je do dva razorna svetska rata.

Nastavlja se