Modernizacija javne uprave uslov za evropske integracije

Ova reforma treba da doprinese i unapređenju efikasnosti i efektivnosti javnih usluga i stvaranju administracije koja je više usmerena na građane i koja može bolje služiti potrebama ljudi.

„Javna uprava je lice države. Građani najčešće komuniciraju sa organima državne uprave kada im je potrebna određena usluga, dokument, pomoć u vidu informacije ili zaštita prava, bilo na državnom ili lokalnom nivou. Iskustvo iz takve interakcije sa organima javne uprave može da ostavi trajan utisak o tome kako se država odnosi prema građanima. Zbog svega navedenog, reforma javne uprave je važna za društvo i zato je EU na nju stavila toliki akcenat“, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre i dodaje da reforma javne uprave treba da omogući srpskoj administraciji da preuzme sve obaveze u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi: „To znači da, kada postane deo Evropske unije, od Srbije se očekuje da bude sposobna da obavlja dužnosti koje svaka država članica ima kao rezultat pristupanja Uniji, kao i da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je deo EU“.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ističe da je sada potreban novi kvalitet.

„Drugačije obrazovani ljudi, sa drugačijim iskustvima i drugačijim znanjima. Svako ministarstvo i svaka institucija mora imati odgovarajuće kapacitete da odgovori na potrebe građana i privrede. Tu uključujem i važan segment o kome veoma malo govorimo, a to su kapaciteti na lokalu koji moraju pratiti one koji postoje u samoj državnoj upravi.“

Ona dodaje da je najbolji primer kako bismo shvatili koliko je važno graditi kapacitete onaj koji se odnosi na korišćenje fondova EU.

„Do sada smo, od 2002. godine, dobili više od četiri milijarde, što je na godišnjem nivou oko 200 miliona evra i sposobni smo kao državna administracija da iskoristimo ta sredstva. Ali, kako se približavamo članstvu u EU taj obim sredstava raste. To znači da morate povećavati broj ljudi i omogućiti im nova znanja koja se odnose na jačanje sposobnosti da isplaniramo i koristimo novac kojim Srbija može da raspolaže kao država članica“, ističe Miščević dodajući da je cilj da javna uprava, pre svega, bude servis građana.

Žiofre kaže da, iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima što bi trebalo da budu veoma visoko na dnevnom redu srpske Vlade u bliskoj budućnosti: „Postoji hitna potreba da se počne sa striktnom primenom propisa o zapošljavanju i postavljanju najviših menadžera. Pored toga, lista kratkoročnih prioriteta treba da uključi i povećanje transparentnosti rada Vlade, obezbeđivanje inkluzivnog i otvorenog procesa kreiranja politika, jačanje kapaciteta Upravnog suda i nezavisnih regulatornih tela“.

Najznačajnija pomoć Evropske unije reformi javne uprave u našoj zemlji u narednom periodu biće sektorska budžetska podrška od 30 miliona evra čiji cilj je da dodatno podrži sprovođenje konkretnih mera reforme u periodu od 2023. do 2025. godine.

Glavni koordinator reforme javne uprave u našoj zemlji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.