Mada je uveliko osvajao trofeje kada su neki od njegovih sadašnjih saigrača počinjali da trče za loptom Mladen Krstajić ne glumi Partizanovu zvezdu. Posle devet godina provedenih na velelepnim nemačkim stadionima novi (stari) defanzivac „parnog valjka“ nije se čak ni namrštio kada je, gacajući po blatu i barama, kročio na neuglednu poljanu u Kremni, gde je srpski šampion silom prilika odradio dva treninga tokom priprema na Tari.
– Što sam ja bolji od drugih? Ponosim se tolikim godinama provedenim u Bundesligi, mečevima u Ligi šampiona i nastupima za reprezentaciju, ali ne tražim poseban tretman zbog toga. Nisam od onih kojima su pare, slava i uspeh izmenili psihu i sistem vrednosti. Ne zaboravljam moje poreklo i teške početke. Nisam kompleksaš, mogu da s velikanom kao što je jedan Bekenbauer večeram u elitnom restoranu i pijem pivo sa drugarima na gajbi ispred prodavnice – započinje priču Krstajić, koji je bežeći od rata u Zenici pre 17 leta došao u Kikindu, a odatle otišao u Partizan, pa dalje u Verder iz Bremena i Šalke.
Znači, ne pogađaju vas komentari okoline, koja na vaš kambek u Srbiju i njen fudbal gleda kao na pad s konja na magarca?
– Mnogi su se hvatali za glavu kada su čuli za moju odluku da odbijem pozive Hamburgera i PSV-a i vratim se u Srbiju. Imao sam već dogovoren produžetak saradnje sa Šalkeom do 2011, kada je trebalo da preuzmem njegovu Omladinsku školu ili postanem klupski skaut, ali su kadrovske promene u vrhu odužile potpisivanje tog ugovora. Nisam hteo da čekam novog trenera Magata, iako mi je preko menadžera poručio da računa na mene, kao u vreme kada je pokušao da me odvede u Bajern i Volfsburg, jer sam sve više osećao potrebu da se vratim Srbiji i Partizanu, da s njim krenem u neke drugačije izazove. Osetio sam da je vreme da zatvorim krug.
Imate li predstavu šta vas ovde čeka? Prazne tribine, loš fudbal, katastrofalni tereni, neobučene sudije, problemi sa regularnošću…
– To su jedine stvari oko kojih sam se raspitivao kod ljudi iz Partizana. Mada sam čuo da situacija u drugim klubovima i celoj ligi nije ni izbliza tako dobra kao u mom bivšem klubu, odlučio sam da rizikujem. Moj jedini uslov, u stvari želja, bio je da dobijem dres, s meni važnim, brojem 20. Minut nam je trebalo da se dogovorimo za novac. Već sam ih dovoljno zaradio.
Ima Partizanovih navijača koji su sumjičavi prema vašoj fizičkoj spremi. Mislite da se možete nositi sa sadašnjim, u nekim slučajevima, i duplo mlađim klincima?
– Ne mislim da mogu, ja to vidim, osećam i pokazujem na svakom treningu. I presretan sam zbog toga. Drago mi je kada vidim da s 35 godina mogu da trčim, skačem, uklizavam i držim loptu kao mali Ljajić, od kojeg sam skoro dvostruko stariji.
U klubu, ipak, najviše računaju na vaše veliko iskustvo. Da li stalno „popovanje“ ostalima na treninzima znači da doživljavate sebe kao produženu ruku trenera Jokanovića na terenu?
– Znam da je to jedna od najvažnijih stvari zbog koje sam doveden. Ne doživljavam sebe kao gazdu na terenu, jer bi me s takvim stavom ekipa odmah „izbušila“, ali stalno pričam s momcima, što na terenu što van njega. Igrajući u Nemačkoj naučio sam koliko je bitna komunikacija u ekipi. Čovek se racionalnije troši ako prati šta drugi rade i priča s njima. Nekada se posle treninga osećam kao pevač koji je satima držao mikrofon, ali zadovoljan sam kada se ti saveti i instrukcije osete u igri.
Gro ekipe mašta o Ligi šampiona, a vi ste je igrali. Da li je ovaj Partizan spreman za to?
– Ovaj Partizan je još bolji od onog iz kojeg sam otišao. Ne pričam samo o ekipi nego i o ljudima koji ga vode, njihovim sposobnostima, ambicijama, čistim namerama… Sviđa mi se i napravljeni miks mladosti i iskustva. Gavrančić, Đorđević, Moreira i ja smo tu da damo vetar u leđa sjajnim klincima ispred nas. Ali, bez jurnjeve i preskakanja protivnika i zadataka u mislima… Prvo Ril, pa ostali – veruje u slavlje na kraju kvalifikacija za elitno takmičenje štoper crno-belih.
Kada bi Obradović ostao
Mada bi ostanak Ivana Obradovića možda ugrozio njegovu startersku poziciju, jer bi mladi reprezentativac verovatno zadržao poziciju levog beka, a Krstajića ostavio u „redu“ za dva štoperska mesta sa standardnim parom Đorđević – Gavrančić, iskusni fudbaler nada se da neće doći do te prodaje ovog leta.
– Zadržavanje momka s takvim potencijalom u oba pravca igre i takvim karakterom predstavljalo bi možda najveće pojačanje u ovom prelaznom roku – navija naš sagovornik.
Dijegu bolje, Moreira uskoro u Beogradu
Zdravstveno stanje Dijega Moreire, sina Partizanovog organizatora igre, stabilizovano je, pogrešno lečeni virus stavljen je pod kontrolu, pa će se Almami za dan-dva vratiti iz Liježa u Beograd i nastaviti s pripremama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
