Borba za Partizan ulazi u ključnu fazu. Jedino pod uslovom da se u međuvremenu ne desi nekakav veleobrt, klupska Skupština zakazana za 20. februar označiće početak izborne trke u Humskoj, a jedini, ali najozbiljniji mogući protivkandidat sadašnjem predsedniku srpskog šampiona Draganu Đuriću biće Miroslav Bogićević, vlasnik šabačkog Farmakoma, nepoznat tzv. široj sportskoj javnosti, ali veoma ugledan i visoko kotiran u privrednim krugovima, čak i van granica naše zemlje.
Od početka sukoba na crno-beloj strani Topčiderskog brda bilo je jasno da unutrašnja opozicija Đuriću i njegovom Upravnom odboru neće ćutke podviti rep posle smenjivanja sportskog direktora Mladena Krstajića, trenera Aleksandra Stanojevića, predsednikovog savetnika Nenada Bjekovića i portparola Marka Vjetrovića, koje je prvi čovek „parnog valjka“ označio za pučiste namerne da sruše legitimnu vlast, a spremnost jednog od najbogatijih ljudi s ovih prostora da izađe na crtu aktuelnoj vrhuški samo ide u prilog našoj, više puta izrečenoj, tvrdnji da je trenutno zatišje uvod u još jaču buru.
– Vrlo sam blizu prihvatanja predsedničke kandidature, bez obzira na specifičnu situaciju u klubu, jer Partizan ima predsednika, izbori nisu još raspisani, a postoji i određena procedura koja mora biti ispoštovana – otvoreno nam je juče potvrdio „Privrednik decenije“ u izboru privrednih novinara Srbije, vlasnik regionalnog priznanja „Menadžer godine – Šampioni biznisa Jugoistočne i Srednje Evrope“ i nagrade „Biznis ličnost 2011“ za Jugoistočnu Evropu. Nekadašnji fudbaler najtrofejnijeg kluba u našoj novijoj fudbalskoj istoriji, ne krije ni da ideja o eventualnom preuzimanju „parnog valjka“ nije njegova.
– Niko ne stoji iza mene. Veliki sam partizanovac, a imam u njemu i dugogodišnje prijatelje. Oni su me zvali, objasnili mi koliko je loša atmosfera i situacija u klubu i predložili mi da se prihvatim predsedničke kandidature – objasnio je Bogićević, a onda dodao.
– Ne bih, međutim, da otkrijem njihova imena. Ne želim da im pravim probleme, čak ni na jedno prepodne. Dovoljno je reći da su svi iz sveta fudbala, da su privrženi crno-beloj boji i žele dobro Partizanu.
Ubeđivanja je, kaže, bilo i sa drugih strana.
– Kontaktirali su me i neki ljudi van Partizana, koji su takođe smatrali da, kao prvi čovek najuspešnije firme u Srbiji, mogu da pomognem Partizanu. I ja verujem da mogu, i to vrlo brzo jer je vreme sve u životu, a Partizan može da bude još veći i jači nego što je sad. Mislim da mogu da napravim evropski Partizan. Ipak, nisam na prečac doneo odluku. Priča traje više nedelja, a ja sam dugo razmišljao treba li da se upuštam u to. Predsednik Partizana nije samo privilegija, čast i zadovoljstvo. Onaj koji sedne u tu fotelju mora biti spreman da živi za klub, a ja već imam dosta poslova i obaveza. Na kraju sam procenio da sam sposoban, mogu, želim i znam kako da obavljam tako odgovornu i ozbiljnu funkciju – tvrdi možda novi prvi čovek crno-belih, koji je posle dve sezone, zbog povrede, baš s pomenute adrese otišao u igračku penziju, da bi devedesetih ušao u vode biznisa i u međuvremenu napravio pravu poslovnu i finansijsku imperiju.
Bogićević je i do sada imao veze sa sportom, ali kao ulagač.
– Volim sport i dajem novac za njega. Pomažemo razne klubove u sredinama u kojima posluju naše firme. Sponzori smo Rukometnog kluba Partizan, na isti način smo pomagali i Košarkaški klub Partizan, a od skora smo i u Teniskom savezu Srbije – navodi kandidat jedne od frakcija u Partizanu, koja na pomenutoj sednici najvišeg klupskog organa planira da postavi pitanje daljeg poverenja aktuelnom rukovodstvu, izdejstvuje obaranje klupske vlade, a onda i zakazivanje tzv. vanredne, u ovom slučaju izborne Skupštine.
Dolaze vreme konačnog obračuna i raspleta neviđene krize u Humskoj.
Ekipa se vratila iz Izraela
Stručni štab i igrači sinoć su se, posle dvonedeljnih priprema u Izraelu, rodnoj zemlji novog trenera Avrama Granta, vratili u Beograd. Ali, samo na kratko, jer već za par dana će opet pobeći iz naše zime, ovog puta u toplu Tursku.
Fabrike od Šapca do Afrike
Osnivač i gazda Farmakoma vlasnik je šabačke Mlekare, Zorke, Fabrike akumulatora u Somboru, livnica u Požegi i Guči, više od 10 rudnika… Njegove firme izvoze u zemlje Evropske unije, Rusiju, Afriku, a po poslovnim planovima proizvodnja Bogićevićevih kompanija u periodu od septembra 2012. do istog meseca 2013. godine trebalo da dostigne neverovatnih milijardu evra. Naš sagovornik dovodio se u vezu i s kupovinom nedeljnika NIN, a pominje se i kao jedan oda zainteresovanih kupaca JAT-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
