Mogu li birači izvesti Janeza Janšu iz zatvora?

Po slovenačkim medijima defiluju svi mogući stručnjaci za ustavno pravo, a neki među njima su iz nesavršenosti ustava i zakona – koji nisu predvideli da bi narod mogao da glasa za kandidata koji je već osuđen i to za korupciju – izveli i neverovatan zaključak da Janši mora biti potvrđen poslanički mandat i da mu mora biti omogućeno da ga obavlja, jer bi u suprotnom, misli stručnjak za ustavno pravo Andraž Teržek, došlo do „grubog kršenja pasivnog prava kandidata (za poslanika – R.Ć) i aktivnog izbornog prava njegovih birača“!

Ustavni pravnik Saša Zagorc takođe smatra da „izabranom poslaniku ništa ne sme stajati na putu u vršenju poslaničke funkcije“ i poziva se na čak tri odluke Evropskog suda za ljudska prava koje idu tome u prilog. Sa njima se nikako ne slaže stručnjak za ustavno pravo Igor Kaučič, mada i sam smatra da, po slovenačkom zakonu, Janši mora biti potvrđen mandat, a onda mu zbog pravosnažne kazne zatvora duže od šest meseci, oduzet.

Istina, i Kaučič potvrđuje da je diskreciono pravo parlamenta da odluči o tome da li će mandat Janši oduzeti ili ne, ali ukoliko bi se parlament odlučio za „ne“, trebalo bi da kaže i kako će Janša iz zatvora obavljati funkciju, budući da je poslanik obavezan da fizički učestvuje u radu parlamenta i njegovih tela. Parlament bi mogao da traži odlaganje izdržavanja kazne za Janšu? E tu bi, kaže Kaučič a prenosi list Delo, zakonodavna vlast ušla u zonu nadležnosti pravosudne vlasti i ugrozila podelu na zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu vlast.

Predsednik parlamenta Janko Veber priskočio je u pomoć da razreši pravnička neslaganja apsolutnim uverenjem da poslanici neće potvrditi mandat Janši. Levica će tim parlamentom dominirati. Ali, iz zatvora se javio i Janša porukom da od mandata nikako neće odustati što znači da će pitanjem dometa narodne volje morati da se pozabavi Ustavni sud Slovenije.

Granice narodne volje biće tema i pred Ustavnim sudom Hrvatske, kome je posle burne rasprave Hrvatski sabor na ocenu ustavnosti poslao referendumsko pitanje o ćirilici. Uz pitanje je, uprkos protivljenju poslanika Hrvatske demokratske zajednice, navedeno i mišljenje Saborskog odbora za Ustav da je pitanje, za koje je Štab za odbranu hrvatskog Vukovara, sakupio potrebnih 600.000 glasova hrvatskih građana, neustavno. U Ustavnom sudu Hrvatske već se u proceduri nalazi Statut grada Vukovara, koji je izmenilo Gradsko veće kako bi sprečilo da po tom sremskom gradu budu na državnim i lokalnim ustanovama postavljene ploče na latinici i ćirilici.

U Švajcarskoj, zemlji narodnog izjašnjavanja, definisano je zakonom nekoliko pitanja o kojima se ne može odlučivati na referendumu, to ipak nije bilo dovoljno da spreči nedavnu kontroverzu kad je narod odlučio da se utvrde kvote za useljavanje iz pojedinih zemalja EU u Švajcarsku.