Mogu li školske knjige da budu jeftinije?

Ovakva praksa ukinuta je Zakonom o udžbenicima iz 2015, upravo da bi se sprečila korupcija. Iako zakon predviđa da „škola, uz saglasnost saveta roditelja, može bez naknade, da pomogne u obezbeđivanju svih izabranih udžbenika“, uvođenje posrednika u taj posao nije otklonilo sumnje na korupciju. Rabat od izdavača koji je nekad ostajao školi kao sopstveni prihod, sada dobijaju dobavljači i on iznosi od 15 do čak 25 odsto. Međutim, u javnosti se spekuliše da dobavljačima zapravo ostaje samo mali procenat, a da ostatak ulazi u školu, ali se ne zna u čijim džepovima završava.

Naš list je nedavno pisao da je Ministarstvo prosvete razmatralo opciju da udžbenici pojeftine tako što bi ih škole naručivale direktno od izdavačkih kuća, ali da su od te ideje odustali upravo jer im važeći zakon vezuje ruke. Reagujući na taj tekst, redakciji Danasa se obratio Mićo Mitrović, autor udžbenika za fiziku za osnovnu školu, koji kaže da je pomenuti predlog upravo on uputio ministru prosvete.

Mitrović tvrdi da su glavni izvori korupcije neposredni kontakti predstavnika izdavača sa direktorima škola, kao i kontakti sa njima preko dobavljača i knjižara, zbog čega bi, kako kaže, trebalo obavezati škole ili im makar dozvoliti da nabavljaju knjige za svoje učenike.

– Izdavači bi bili u obavezi da školama isporuče udžbenike po ceni sniženoj najmanje za 20 odsto, što je česta provizija knjižarama i dobavljačima. Škole bi bile obavezne da učenicima isporuče udžbenike po najmanje 15 odsto nižoj ceni, a ostatak od oko pet odsto bi iskoristile za finansiranje dodatnog posla. Naime, od tih pet odsto, deo novca bi dobijao nastavnik za organizaciju i sakupljanje novca, dok bi drugi deo pripao školi, iz čega bi se dala nadoknada za ostale članove kolektiva koji su takođe dodatno angažovani, i podmirili bi se i dodatni troškovi, struje, telefona, poštanski troškovi i slično – predlaže Mitrović.

U Agenciji za borbu protiv korupcije su izričiti:

„Bilo kakvo uključivanje škola u proces kupovine udžbenika, sa posrednikom ili bez njega, rizično je za nastanak korupcije. Prema tome, rešenje po kojem škole direktno nabavljaju udžbenike od izdavača, a za to uzimaju rabat ni po čemu ne bi umanjilo rizik od nastanka korupcije u odnosu na situaciju kada se nabavka vrši preko posrednika. Naime, u slučaju prihvatanja ovog rešenja, iznos rabata bi, bez obzira da li ga škola dobija za sopstvene potrebe i unapređenje nastave, a nastavnici za „razvrstavanje udžbenika“, predstavljao svojevrstan vid podsticaja kojim izdavač nagrađuje one koji su izabrali i direktno od njega nabavili udžbenike. Drugim rečima, na taj način bi se zaobišla zabrana izdavačima da daju donacije, poklone i reprezentaciju školi i zaposlenima da bi izabrali njihove udžbenike, koja je propisana Zakonom o udžbenicima iz 2015. godine“, kažu za Danas u Agenciji za borbu protiv korupcije.

U Agenciji smatraju da roditelji treba sami da kupuju udžbenike, jer su oni namenjeni, pre svega, njihovoj deci, a ne dopuni školskih budžeta.

Još jeftinije

Mićo Mitrović navodi i kako se cena knjiga može dodatno smanjiti: „Vlada mora da finansira udžbenike za siromašne, nacionalne manjine i učenike sa smetnjama u razvoju, to se ne sme prebacivati na roditelje učenika, jer zahtev da izdavači u ovu namenu daju dva odsto svog prihoda povećava cenu udžbenika za taj iznos. Nedopustivo je da samo roditelji učenika finansiraju ove aktivnosti. Tu obavezu imaju svi građani Srbije pa se ove aktivnosti moraju finansirati iz drugih izvora“, kaže Mitrović.