Mogu li terapija i zakon da spreče silovatelja da ponovi zločin

Istraživanje u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici pokazalo je da je u toj ustanovi oko 14 odsto povratnika za krivična dela protiv polne slobode, među kojima je i silovanje.

Nema jasnog profila silovatelja. Uglavnom su to osobe s poromećajem ličnosti ili problemom kontrole agresivnih impulsa. Među onima koji su zbog toga trenutno u zatvoru, gotovo svaki deseti je povratnik za isto delo. Sudski veštaci kažu da razlog može da budu i genetika ali i model ponašanja naučen u problematičnoj porodici.

„Postoje crte u sklopu disocijalnog tipa ličnost pa se te osobe upuštaju lako u te radnje jer nemaju grižu savest, nemaju emocije, ne kaju se zbog učinjenog“, objašnjava psihijatrijski sudski veštak docent dr Suzana Tošić Golubović, preenosi RTS.

Nekim višestrukim povratnicima u zatvoru može da pomogne terapija medikametnima, kao i psihoterapija i socioterapija.

„Osobe kada završe služenje kazne i kada se vrate oni ne umeju drugačije da funkcionišu, sigurno bi programi na nivou države, socijalna a ne psihijatrijska služba imali bolje rezultate“, kaže Tošić Golubović.

Za zatvorenike, koji to žele, postoje programi u zatvoru, poput onog koji se realizuje uz podršku Saveta Evrope a trenutno se uvodi i standardizuje u svim zavodima.

„Ako motivacija ne postoji onda obavezan tretman ne može nekoga da natera da se promeni. Zpravo neka vrsta kombinacije praćenja uz mogućnost terapijsko rada može biti rešenje“, smatra Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Kao i terapija, ni pomoć Centara za socijalni rad nije obavezna. Bivše zatovorenike nadležno ministarstvo vidi kao sve ostale građane, čak i kada je reč o višestrukim povratnicima. Nema zakonskih odredbi ni koje bi omogućile registar silovatelja ako su njihove žrtve bile punoletne.

„Ne možemo nikada da sprečimo da se desi neko delo ali možemo da napravimo okolnosti koje smanjuju i sprečavaju, taj registar treba da se napravi i da se to postavai kao sistemski način a onda da se pripremi terapija koja je povezana sa zajednicom“, kaže Ignjatovićeva.

Krajem 2021. kaznu zatvora zbog silovanja izdržavala je 141 osoba, što je oko 2 odsto ukupnog broja osuđenih. U odnosu na prethodne četiri godine, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, beleži se pad broja počinilaca tog krivičnog dela.