Moguća kolektivna ostavka članova Saveta

Dok nekoliko članova Saveta ozbiljno razmatra da podnese ostavke na funkcije u Savetu, kako Danas nezvanično saznaje, drugi pak žele da dovrše „ranije započete poslove“ u tom telu. Prema njihovim komentarima o načinu izbora novih članova čini se da su saglasni da Vlada ovom odlukom pokušava da potpuno „ugasi“ Savet, čiji je rad i do sada godinama onemogućavala na razne načine.

Naime, Savet za borbu protiv korupcije faktički ne funkcioniše već četiri godine zbog nedostatka broja članova, kojih bi prema osnivačkoj odluci trebalo da bude 13, a bira ih Vlada na predlog Saveta. I prema rečima jednog od članova, Dušana Slijepčevića, to telo je od 2013. godine uputilo barem šest predloga sa dva do četiri ponuđena imena novih članova, a Vlada do danas nije razmotrila nijedan od njih. Ali zato je samostalno donela odluku o postavljanju Vladana Jončića, penzionisanog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, i Edvarda Jerina, penzionisanog apelacionog javnog tužioca u Nišu za nove „borce“ protiv korupcije.

Da se o tim ljudima „ništa ne zna“ i da ih nije predložio Savet ukazuju i Slijepčević i Jelisaveta Vasilić, takođe članica Saveta, koja dodaje da ih o izboru novih članova „niko nije ni obavestio“, već su za to saznali iz Službenog glasnika.

Dušan Slijepčević nastavlja da je takva odluka i postupanje Vlade „nečuveno“ i „potez koji nema objašnjenje“ u skladu sa željom nosilaca vlasti i centara moći da se to telo i ugasi.

– Sve je odrađeno u kontekstu toga što Vlada već godinama pokušava da onemogući rad Saveta, ali izokola. Sada uvaljuju svoje ljude, i ne znam zašto jednostavno ne ukinu Savet direktno, pita se Slijepčević, dodajući da nije očekivao od nove premijerke Ane Brnabić, kao učenice ugledne Pete beogradske gimnazije koju je i on pohađao, da dozvoli sebi da potpiše ovakvo rešenje Vlade. Na koji način će Savet ubuduće funkcionisati sa novim članovima, Slijepčević kaže „ne mogu da predvidim, ali znam kako ću se ja ponašati“, dodajući da će ostali odlučivati za sebe.

Pre nego što Savet razmotri da li će i kako sarađivati sa novoizabranim članovima, smatra Jelisaveta Vasilić, treba prvo da istraži ko su ti ljudi, ko ih je predložio Vladi, da li su ti predlozi dostavljeni pismenim putem, sa obrazloženjem.

– Obratićemo se Vladi da nam dostavi sve podatke o izboru novih članova, ali moguće je da nam neće ništa odgovoriti, takav je njihov odnos prema Savetu, zaključuje Vasilić. Ona objašnjava da će, u slučaju da odgovora nema, predložiti ostalima u Savetu da se Vladi naznači da odbijaju da prime nove članove u savet. Ona ističe da uopšte nije poznato da li ti ljudi imaju „želju da rade ovaj posao“ i podseća da za članstvo u Savetu ne može biti birano nijedno lice koje je bilo u nekoj aferi, te da to moraju biti ugledni ljudi, visokih moralnih standarda, jer, pita se ona, „kako bi se drugačije i borili protiv korupcije“.

Afere Jončića i Jerina

Vladan Jončić bio je akter afere, kada ga je u otvorenom pismu javnosti koleginica sa Pravnog fakulteta u Beogradu Jasminka Hasanbegović optužila da je plagirao jedan od naučnih radova. Jončić je i potpisnik „proglasa 650“ u znak podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića. Edvard Jerin se našao pod lupom javnosti kada je kao javni tužilac odbio krivičnu prijavu tadašnje potpredsednice Vlade Ivane Dulić Marković, protiv predsednika Skupštine Leskovca Gorana Cvetanovića, člana SRS pa SNS, jer je nju, njenog oca i brata nazvao ustašama koji su „klali Srbe“. Jerin je utvrdio da ove reči nisu „izazivanje nacionalne i verske netrpeljivosti“.