Pravni okvir krivičnog progona osoba koje su sprovodile propagandu u medijima postoji, ali je neizvestan ishod suđenja jer su postupci teško dokazivi – ocenili su zamenici tužilaca Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine na Regionalnoj konferenciji Odgovornost medija za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije.
Pravni okvir krivičnog progona osoba koje su sprovodile propagandu u medijima postoji, ali je neizvestan ishod suđenja jer su postupci teško dokazivi – ocenili su zamenici tužilaca Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine na Regionalnoj konferenciji Odgovornost medija za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije.
Bogdan Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine Srbije, istakao je da u kazneno-pravnom sistemu Srbije pod određenim uslovima postoji mogućnost za krivičnu odgovornost novinara, ali i da pravni sistemi u regionu nisu toliko profesionalni i jaki da procesuiraju takve slučajeve. Na pitanje zbog čega u demokratskim pravnim sistemima u svetu nije bilo mnogo postupaka na ovu temu, Stanković kaže da su u pitanju teški i komplikovani predmeti. Kada je reč o osudi, kaznena politika je, prema njegovom mišljenju, veoma blaga i nezadovoljavajuća, a tužilaštvo nema mehanizme da se sa tim bori.
– Nužno je razmotriti mogućnost da te osobe eventualno mogu krivično odgovarati pod uslovom da su zajedno s drugim licima učestvovale u izvršenju krivičnog dela kao saučesnici. Podstrekivanje je oblik saučesništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši krivično delo. Za postojanje podstrekivanja bitno je da je podstrekač kod neke osobe stvorio takvu odluku da je na osnovu nje ili zbog nje krivično delo izvršeno – ukazao je Stanković.
Vesna Tančica, tužiteljka Odjela za ratne zločine iz BIH, naglasila je da pravni sistem te zemlje „poznaje“ krivičnu odgovornost za govor mržnje i pozivanje na ratne zločine i pozvala se na Ženevske konvencije i Konvenciju UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida kao mogućeg pravnog izvorišta. Tančica smatra da neke države, ali i međunarodna zajednica treba da regulišu rad novinara i da spreče propagandu i govor mržnje.
Zvonko Kuharić, zamenik državnog pravobranioca Hrvatske, smatra da je pravna odgovornost medija pravno moguća, ali da predstavlja isključivo reakciju države. Kuharić napominje da kazneno-pravna ocena nečijeg medijskog istupa koliko god se mnogima činila jednostavnom, predstavlja opreznu ocenu svih okolnosti konkretnog slučaja, jer u suprotnom postoji opasnost da se zbog nedovoljne analize olako zaključi kako je odgovornost novinara nesporna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.