Nacionalističke političke grupe igraju značajnu ulogu na političkoj sceni država Starog kontinenta, poput Italije, Austrije, Danske, Holandije i Mađarske. O usponu stranaka koje igraju na kartu populizma i evroskepticizma svedoči i uspeh partije Pravi Finci koja je na parlamentarnim izborima održanim prošlog meseca osvojila treće mesto, odnosno 39 poslaničkih mandata. Tokom kampanje finski ultradesničari izražavali su protivljenje davanju „spasilačkih paketa“ EU državama članicama, uključujući Portugal, koje se bore sa dužničkom krizom.


Poznavaoci prilika jačanje pozicija nacionalista doživljavaju kao posledicu ekonomske stagnacije Unije u protekle tri godine, kao i odraz straha Evropljana od najezde ilegalnih imigranata iz zemalja Bliskog istoka, poput Tunisa, Libije i Egipta, gde su početkom godine izbile narodne pobune. Između ostalog, navode da postoji opasnost da će se ostvariti mračna prognoza belgijskog političara Iva Leterma, koji je ocenio da će ono što je počelo kao ekonomska i socijalna kriza prerasti u političku krizu.

Uspon ultradesedničara ne ide na ruku ni francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, budući da ankete sprovedene ovog proleća pokazuju da Marina le Pen, koja je u januaru nasledila oca Žan Marija na kormilu ekstremne desničarke stranke Nacionalni front, ima veću podršku javnosti od šefa države, koji priželjkuje poverenje birača na izborima 2012. i stupanje na drugi mandat.

Nova predsednica Nacionalnog fronta koja nastavlja „političku dinastiju“ predstavlja oličenje nove generacije ultradesničara koji širom Evrope pokušavaju da ubede glasače da su se distancirali od fašističke ideologije svojih prethodnika. Kao jedan od aduta Marine le Pen navodi se i njen imidž: četrdesettrogodišnja plavuša, razvedena majka troje dece, najčešće u farmericama, prijatna sagovornica. U jednom intervjuu izjavila je da želi da dopre do Francuza različitih profila – levičara i desničara, pripadnika srednje, radničke i više klase. Istovremeno, uvek je spremna da glasno brani svoju partiju. „Nacionalni front nije ni rasistička ni ksenofobična stranka već politička organizacija koja se zalaže za vrednosti patriotizma i protivi se totalitarizmu koji nameće EU“, kazala je nedavno. Iako niko ne dovodi u pitanje izuzetne retoričke sposobnosti naslednice francuskog ultradesničara, veliki deo evropske javnosti doživljava je kao „vuka u jagnjećoj koži“, ističući da Marina deli mnoge očeve stavove, naročito kad je reč o imigraciji i njenom insistiranju na sprečavanju „pokušaja islamizacije Francuske“.

Pored Marine le Pen, istaknuto mesto na „listi“ protivnika imigracije na evropskoj političkoj sceni zauzima i Holanđanin Gert Vilders, čija Partija za slobodu podržava manjinsku vladu u Hagu i koja smatra da EU ne treba da se širi na zapadni Balkan. Vildersovi protivnici tvrde da je uspon Stranke za slobodu ugrozio imidž Holandije kao države koja je u prošlosti smatrana „bedemom tolerancije“. U tom kontekstu, navodi se njegov 17-minutni film Fitna, koji predstavlja kritiku islama i koji su javno osudile vlasti Irana, Indonezije i Pakistana. Nekoliko meseci nakon prikazivanja filma na Internetu Vilders je vraćen s londonskog aerodroma Hitrou jer su britanski zvaničnici strahovali da bi njegova poseta mogla da predstavlja okidač za nasilje. Ipak, kasnije mu je dozvoljeno da uđe u državu pošto je sud ukinuo tu zabranu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari