Zemaljski sud u Augsburgu još nije doneo odluku o tome da li će prihvatiti optužnicu koju je državni tužilac još pretprošle godine podigao protiv šest osoba zbog umešanosti u šverc cigareta preko Crne Gore. Kako je dopisnici Bete saopšteno u tužilaštvu u Augsburgu, po svoj prilici odluka u ovom „izuzetno složenom slučaju“ neće biti doneta ni do kraja godine.
Zemaljski sud u Augsburgu još nije doneo odluku o tome da li će prihvatiti optužnicu koju je državni tužilac još pretprošle godine podigao protiv šest osoba zbog umešanosti u šverc cigareta preko Crne Gore. Kako je dopisnici Bete saopšteno u tužilaštvu u Augsburgu, po svoj prilici odluka u ovom „izuzetno složenom slučaju“ neće biti doneta ni do kraja godine. Tu ništa neće promeniti ni najave tužilaštva u Bariju da posle okončane preliminarne istrage pokrene sudski proces protiv većeg broja osoba iz Crne Gore, Srbije i Italije koje terete za „mafijaško udruživanje“ radi šverca cigareta i pranja novca, a među kojima je i bivši premijer i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Momir Bulatović neće da svedoči protiv Đukanovića
Podgorica – Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović izjavio je da neće svedočiti protiv bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, na eventualnom sudskom postupku zbog šverca cigareta.
Bulatović je, kako su preneli podgorički mediji, priznao da je Crna Gora, u vreme sankcija protiv bivše SRJ, švercovala cigarete, da bi, kako je objasnio, preživela. Bulatović je rekao da je to priznao i tadašnjem ambasadoru Italije u Beogradu, ali da je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma tražio da se šverc prekine.
Zatim je, prema rečima Bulatovića, došlo do političkog razlaza sa Đukanovićem, za koga je rekao da ga smatra „krivim za mnoge stvari“, ali da neće protiv njega svedočiti pred tuđim sudovima.
U tužilaštvu u Augsburgu podsećaju i da je situacija u nemačkom slučaju znatno drugačija. Tu se osumnjičeni terete za kršenje embarga protiv Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) i šverc cigareta, dok o mafijaškoj delatnosti u optužnici nema reči. Pored toga u nemačkom pravosuđu, za razliku od italijanskog, nema mogućnosti da se optuženima sudi u odsustvu.
Kako je Beti rekao viši državni tužilac Ginter Cehman, koji je slučaj preuzeo od penzionisanog Hansa Jirgena Kolba, čak i ako bi sud prihvatio celu ili deo optužnice i proces bio otvoren, bilo bi moguće samo da se na njegovom početku ustanovi odsustvo optuženih i da se za njima raspiše međunarodni nalog za hapšenje.
Time bi se dodatno produžila procedura koja ionako traje već dugi niz godina. Jer, Cehmanov prethodnik Kolb je devet godina prikupljao materijal za optužnicu koja je podignuta protiv trojice Švajcaraca, jednog Srbina, jednog Španca i jednog Nemca.
Svi oni se terete za šverc cigareta preko Crne Gore, pranje novca i udruživanje radi kriminalnih radnji. Time su, kako je navedeno u optužnici, Evropskoj uniji naneli štetu od najmanje 10,2 milijarde evra.
Posle podizanja optužnice tadašnji tužilac Kolb je ocenio za Betu da je afera koju u Nemačkoj nazivaju „Montenegro konekšn“, „do sada najveći slučaj prevare u Evropi“. O optuženome iz Srbije tada je samo rečeno da je „reč o osobi koja je svakako bila uključena u mahinacije vlasti“ i čije se ime pominje u izveštaju istražne komisije crnogorskog parlamenta o duvanskoj aferi od pre nekoliko godina.
Grupa protiv koje je podignuta optužnica tereti se da je švercovala cigarete, pretežno marki „vinston“ i „marlboro“, preko Crne Gore, u vreme sankcija između 1992. i 1995. i potom od 1998. do 2001. Neoporezovane cigarete su, po navodima iz optužnice, uz lažne račune, švajcarski šefovi ovog „biznisa“ najpre dostavljali u Crnu Goru, u luku Bar. Za policijsku zaštitu transporta u Crnoj Gori su optuženi, crnogorskoj vladi na ime „licenci“ platili oko 300 miliona dolara. Potom su cigarete iz Bara, gliserima bile upućivane u Italiju i odatle na „crno tržište“ zapadne Evrope. Posao je bio tako unosan, ocenile su carinske vlasti uključene u istragu, da je nakon ukidanja embarga 1995. u borbama za podelu preostalog „kolača“ ubijeno između 50 i 60 osoba, između ostalih i sporni jugoslovenski poslovni čovek Vladimir Vanja Bokan koji je u jesen 2000. sa 25 hitaca ubijen u Atini.
Na pitanje dopisnika Bete, da li je, u slučaju da u Nemačkoj do suđenja ne dođe, moguće da se prikupljeni istražni materijal prepusti italijanskom pravosuđu, tužilac Cehman je rekao da je načelno to moguće. Istovremeno je naglasio da je prvobitno optužnica i u Nemačkoj bila šira, a da je jedan njen deo posle bio izdvojen i materijal poslat u Italiju gde se krivično-pravna procedura razlikuje od nemačke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.