Moguća promena izbegličke maršrute

– Lekarsku pomoć imigrantima su do sada pružali mobilni timovi Vojne bolnice iz Niša, lekari Doma zdravlja iz Preševa i Bujanovca, a za ozbiljnije slučajeve na raspolaganju su bili i kapaciteti Opšte bolnice Zdravstvenog centra u Vranju.

Situacija na terenu izgleda nepromenjena, osim što dnevno kroz prihvatni centar prođe i po hiljadu imigranata, što je znatno više od raspoloživih kapaciteta za smeštaj. U Prihvatnom centru gde se redovno distribuiraju hleb i suvi obroci, mesta ima samo za smeštaj žena i dece. Muškarci su skoncentrisani u šatorima oko Centra za socijalni rad i u naselju Železnička stanica.

Dnevno su im na usluzi za registraciju i dobijanje azilantskih potvrda tri policijska punkta koja rade do 22 sata. Imigranti odmah nakon dobijanja potvrda, imaju nameru, pogotovu oni koji nisu preumorni, da krenu dalje prema Beogradu i granici sa Mađarskom. Za to koriste redovne autobuske i železničke linije iz Preševa, susednog Bujanovca, ali i Vranja, gde je i dalje veliki pritisak za rezervaciju mesta na linijama ka Beogradu.

U Komesarijatu iz izbeglice i UNHCR, čiji mobilni timovi danonoćno dežuraju ukazuju da imigranti ne žele da koriste vodu za piće sa česama, već isključivo onu flaširanu. Koriste postavljene kabine za tuširanje, kojih je nedovoljno s obzirom na velike vrućine i dnevni priliv od oko hiljadu imigranata iz Sirije, Avganistana i drugih južnoafričkih zemalja.

Uočljive su i veće količine smeća koje iza sebe ostavljaju na ulicama u Preševu imigranti, dok lokalno komunalno preduzeće za sada dosta sporo uklanja otpad koji može da dovede do pojave zaraznih bolesti, ali one do sada nisu uočene.

Sami imigranti znaju da je podizanjem „žičanog zida“ na srpsko mađarskoj granici njihov put ka nekoj od zemalja EU otežan, ali oni ipak ne odustaju od sadašnje maršrute Preševo – Beograd – Subotica. Procene analitičara na terenu govore da bi imigracioni talas mogao da promeni pravac ukoliko se dodatno pooštre uslovi ulaska u Mađarsku. U tom slučaju imigranti bi mogli preko Makedonije, Kosova i BiH da krenu put Hrvatske, a odatle dalje prema zemljama EU. Za sada nema zvaničnih podataka sa makedonske strane da li bi mogla da proradi „nova trasa“.

Sami imigranti među kojima ima i nekoliko novorođenčadi, zadovoljni su uslovima koje imaju tokom kratkog boravka u Prihvatno – tranzicionom centru u Preševu. Uočljivo je manje angažovanje lokalne samouprave iz Preševa koja kao da celu situaciju sa imigrantima pomalo gleda sa strane i prepušta državnim i humanitarnim organizacijama sa strane da ga rešavaju. Uprkos činjenici da u lokalnom budžetu nema dovoljno sredstava u skladu sa redovnim funkcionisanjem samog grada moguće je postaviti cisterne sa tehničkom i vodom za piće, ali i urediti bržu ekspediciju smeća sa lokacija gde se nalaze imigranti.

U dogovoru sa dekanom Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, koja je šezdesetak kilometara udaljena od Preševa, može se očekivati i dodatni lekarski nadzor kako bi se sprečili ozbiljniji zdravstveni problemi, pre svega kod najmlađih imigranata, ali i žena.

Informacije na engleskom

Volonterski tim Odbora za ljudska prava iz Vranja u saradnji sa Upravom pogranične policije i više državnih institucija u Preševu je održao okrugli sto na kome su razmenjena iskustva vezano za „potencijalne mogućnosti trgovine ljudima, krijumčarenja kao i ekstremnih slučajeva trgovine organima“. Prihvatilište je obišao i Mitar Đurašković iz Uprave pogranične policije, kao i volonteri Odbora za ljudska prava, koji su podelili flajere na engleskom jeziku, gde stoje uputstva i brojevi telefona za prijavu eventualnih slučajeva trgovine ljudima i drugih oblika ugrožavanja ljudskih prava.