„Moguće da je zbog Jovanjice“: Sagovornici Danasa o porastu indeksa sreće u Srbiji

U pitanju je istraživanje koje se sprovodi u više od 150 zemalja sveta, a čiji rezultati se objavljuju svake godine na Međunarodni dan sreće 20. marta.

Ova lista pravi se na osnovu šest faktora koje ispituje, a to su: društvena podrška, prihodi, zdravlje, sloboda, darežljivost i odsustvo korupcije.

Finska je već sedmu godinu zaredom zauzela prvo mesto na ovoj listi.

Novinar Nedim Sejdinović kaže da vidi da režimski mediji na sva zvona promovišu ovo istraživanje, dok se ostala ozbiljna istraživanja u potpunosti ignorišu.

– Ozbiljne komparativne analize o stanju demokratije i ekonomije, korupciji, ljudskim pravima i medijskim slobodama, u kojima Srbija rapidno tone po svim parametrima – potpuno se ignorišu. Uvek me je čudilo na osnovu kojih repera neko određuje sreću pojedine nacije, kao što mi nije jasna recimo metodologija istraživanja o tome koje nacije imaju najduži muški ponos, navodi Sejdinović.

Ipak, ističe da to ne znači da građani u autokratskim, hibridnim režimima ne mogu biti ponekad i srećni, „pogotovo kada se našikaju“.

Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže da su za nju ovo bili iznenađujuće pozitivni rezultati, pogotovo ako pokazuju da je bolje nego ranije.

– Opšti utisak u našem društvu je da smo nezadovoljni, svakako bismo voleli da je bolje. Razvili smo rezilijentnost jer već 30 godina živimo u otežavajućim okolnostima. Razvili smo otpornost na nepogodne situacije i navikli smo se na njih. Sa druge strane, zemlje u kojima je život lakši beleže nagle padove i porast mentalnih problema kada se nešto loše desi, kao što je bio primer tokom pandemije, objašnjava Džamonja.

Smatra da, s obzirom na to da smo se navikli na nepogodne situacije, one nas sve manje pogađaju.

Nenad Milosavljević iz Njuzneta šaljivo kaže da je Srbija zabeležila najveći napredak zbog mladih koji su zauzeli treće mesto na listi od 2021. do 2023. godine.

– To bi moglo da se objasni time što je prošla pandemija, pa nisu više morali da partijaju usred bela dana na matineima, a da ostatak vremena sede kod kuće sa roditeljima. Iz istog razloga je porastao i nivo sreće kod odraslih. Ne zbog matinea, nego zato što ni oni nisu više morali po ceo dan da sede kod kuće sa decom, navodi Milosavljević.

Voditelj Zoran Kesić kratko ističe: „Moguće da je zbog proizvoda iz Jovanjice indeks sreće porastao u Srbiji“.

Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije, kaže da su se okolnosti u kojima živimo promenile i da su drugi gori jer se cena života promenila.

– Sadašnje generacije na zapadu žive gore od svojih roditelja. Takođe, kod globalnih istraživanja o sreći ne uzima se u obzir kulturološka razlika, pa je shvatanje sreće različito u različitim društvima. Postoje i ozbiljni dokazi da su društvene mreže uticale na mentalno zdravlje, pre svega devojčica. Postoji snažna korelacija sa depresijom i upotrebom Instagrama, navodi Todorović.