Moguće odlaganje ratifikacije Lisabonskog ugovora

Oba doma nemačkog parlamenta odobrila su Lisabonski ugovor još prošle godine, ali predsednik Nemačke Horst Keler nije ga potpisao jer je čekao odluku nemačkog saveznog suda na zahtev grupe poslanika o njegovoj usklađenosti sa nemačkim ustavom.

Sud je prošlog meseca ustanovio da je Lisabonski ugovor u saglasnosti sa nemačkim ustavom, ali i naložio izvesne izmene domaćih zakona da bi obezbedio nemačkom parlamentu da može da stavi veto na odluke donete u Briselu o osetljivim pitanjima poput vojske, poreza i vere. Merkelova se zalaže da izmene zakona budu ponuđene Bundestagu – donjem domu parlamenta, do 8. septembra, a Budesratu – gornjem domu, sredinom septembra, kako bi predsednik Keler mogao da potpiše Ugovor pre saveznih izbora planiranih za 27. septembar. CSU, međutim, zahteva da vlada odlučuje o mnogo većem broju pitanja što bi zahtevalo izmenu tri člana nemačkog ustava. Oni, takođe, žele da Ustavni sud ima poslednju reč u interpretaciji Lisabonskog ugovora.

Izmene za koje se zalaže CSU odložile bi ratifikaciju Lisabonskog ugovora do posle održavanja izbora, a Merkelova i njeni koalicioni partneri strahuju da, ukoliko bude bilo po volju CSU, budući nemački lideri ne bi bili u stanju da donose odluke na regularnim samitima EU bez konsultacija sa parlamentom.

Prema najverovatnijem scenariju, ukoliko tokom leta bude postignut kompromis sa CSU, ratifikacija će biti obavljena pre izbora. Ukoliko CSU ne pokaže dobru volju i ostane pri svojim zahtevima Lisabonski ugovor neće biti potpisan pre novembra, a možda i tek u decembru. Ako Nemačka ne ratifikuje Ugovor pre saveznih izbora, to bi moglo da ugrozi ponovno referendumsko izjašnjavanje Iraca zakazano za 2. oktobar.

A to bi značilo i dalje komplikacije u Češkoj i Poljskoj u kojima evroskeptični predsednici odbijaju i pored zelenog svetla datog u parlamentima dve države da potpišu Lisabonski ugovor dok ga Irci ne prihvate na ponovljenom referendumu. Ukoliko ga nemački predsednik ne potpiše do izjašnjavanja Iraca, onda bi njihov sledeći ulov za ratifikaciju gotovo stoprocentno bio potpis nemačkog predsednika. A sve to bi moglo da iskomplikuje situaciju oko Ugovora u Velikoj Britaniji, u kojoj će naredni izbori biti održani sredinom 2010. Ako do tada Lasabonski ugovor ne bude ratifikovan u svim državama članicama, a na vlast dođu konzervativci, oni će raspisati referendum o Lisabonskom ugovoru, koji ima malo šansi da prođe – a to bi onda bio toliki udarac za EU da bi se verovatno podelila na dva dela, ističe Rojters.