Moguće usvajanje novog ustava

Prva prepreka na tom putu je aktuelni ustav, koji glasačko pravo vezuje za mesto stanovanja. Rad na promenama u najvišem pravnom aktu zemlje već je počeo, a prema najavama u redovima vladajućeg Saveza demokratske omladine (Fides), novi Ustav bi mogao da bude usvojen za nepunih godinu dana. Prema rečima Gergelja Guljaša, potpredsednika Komisije za pripremu novog ustava, u njemu se ni ubuduće neće naći član posvećen izbornim pravima Mađara van granica zemlje.

– U ovog fazi želimo samo da izbrišemo odrednicu o obaveznom prebivalištu na teritoriji Mađarske, kako bismo otvorili vrata sunarodnicima u susednim državama da učestvuju u izbornom procesu u matičnoj zemlji. Namera nam je, dakle, da samo otklonimo ograničenja, a detalji će biti precizirani u novom izbornom zakonu, dodao je on u izjavi jučerašnjem Nepsabadšagu. Guljaš kaže da se radi samo o početku jednog dužeg procesa, da pregovori koalicionih partnera, a potom i razgovori sa opozicijom, strukovnim udruženjima i civilnim organizacijama tek predstoje. Ishod, međutim, nije teško naslutiti s obzirom da Fides, zajedno sa satelitskom Hrišćansko-demokratskom narodnom partijom (KDNP), ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, a i opozicioni, krajnje desničarski Jobik, sklon je davanju izbornih prava svim Mađarima u Karpatskom basenu, pa i šire.

Predsednik KDNP Žolt Šemjen, prvi potpredsednik vlade, već je rekao da svi oni koji imaju mađarski pasoš mogu da učestvuju i u parlamentarnim izborima, jer po njemu ne postoje dve vrste državljanstva, već su svi jednaki, odnosno „ko je Mađar, može i da glasa“. Jobik je već izašao s predlogom da se Mađarima u okruženju da 26 poslaničkih mesta, što bi bio priličan postotak pogotovo ako se istraje na obećanju vladajuće koalicije da će se broj mandata sa sadašnjih 386 smanjiti na oko 200. Određeni broj poslanika po povlašćenom sistemu bi, kako se odavno najavljuje, dobilo i 13 zvanično priznatih nacionalnih manjina u Mađarskoj, uključujući i srpsku. Ideja da i „domaći stranci“ mogu da učestvuju u opštim izborima nije nova, ali je sve do sada odbacivana uvek iz političkih razloga. Stranke na vlasti su se uvek plašile da bi u uravnoteženoj političkoj situaciji Mađari u okruženju mogli da budu jezičak na vagi koji bi doneo pobedu drugoj strani.

Tako je nakon promene društveno-političkog uređenja u Mađarskoj pre dve decenije postojao strah da bi mađarski „disidenti“ doneli suviše mnogo glasova Nezavisnoj stranci malih posednika, a kasnije su socijalisti bili uvereni da bi sunarodnici u Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini mahom glasali za desnicu. Na to je, uoči izbora 2006, eksplicitno ukazao i jedan od čelnika kampanje Fidesa Ištvan Mikola, istakavši da bi davanje glasačkih prava vlasnicima mađarskog pasoša u okolnim zemljama „zabetoniralo vlast desnice u Mađarskoj u naredne dve decenije“. Ta tada nesmotrena izjava je doprinela porazu Fidesa na prošlim izborima, ali im trijumf u aprilu ove godine daje mogućnost da pomenutu pretpostavku provere u praksi.