Nakon što je legalna i ilegalna imigracija postala Gordijev čvor Evropske unije, na pomolu je uvođenje mera koje bi trebalo da osnaže zakonite puteve ka tržištu radne snage u Uniji. Kako je najavljeno, moguće je i uvođenje evropske verzije zelene karte kakva postoji u Sjedinjenim Državama, dok se sankcije za kompanije koje upošljavaju ilegalne imigrante podrazumevaju.
Nakon što je legalna i ilegalna imigracija postala Gordijev čvor Evropske unije, na pomolu je uvođenje mera koje bi trebalo da osnaže zakonite puteve ka tržištu radne snage u Uniji. Kako je najavljeno, moguće je i uvođenje evropske verzije zelene karte kakva postoji u Sjedinjenim Državama, dok se sankcije za kompanije koje upošljavaju ilegalne imigrante podrazumevaju.
Istovremeno, EU s nadom posmatra Afriku, Indiju i svoje istočne susede, budući da bi za 20 godina, kada se očekuje penzionisanje 25 miliona Evropljana, mogla da se suoči s najvećim nedostatkom radne snage. „Evropa se nalazi u kritičnom trenutku“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU, dodajući da bi na „treće zemlje“ valjalo gledati kao na moguće donatore radne snage.
Rumunski građevinari masovno rade van zemlje
Bukurešt – Više od 1.000 rumunskih građevinara napustilo je prošle godine brodogradilišta i angažovalo se u SAD i zemljama zapadne Evrope, piše rumunska štampa. Građevinari su ranije radili u crnomorskim brodogradilištima u Konstanci i Mangaliji, kao i na Dunavu u Galacu, Braili i Tulči. Više od 700 Rumuna trenutno radi na brodogradilištima u SAD s mesečnom platom između 3.000 i 3.900 dolara, uz obezbeđen stan i hranu, a gotovo isti broj angažovan je u Norveškoj, Holandiji i Italiji s platom od oko 1.900 evra.
Masovni odlazak rumunskih građevinara počeo je prošle godine kada je jedna posrednička firma počela da angažuje Rumune u Nju Orleansu, gde su posle uragana Katrina brodogradilišta ostala bez radne snage. Prosečna bruto plata na brodogradilištu Mangalija iznosi 1.960 leja, odnosno oko 600 evra.
U Briselu je kristalno jasno da su EU najviše potrebni visoko obučeni imigranti, zatim sezonski radnici, te stručnjaci koji bi pružali obuku. Evropska komisija u septembru će uvesti zakon o pristupu visoko obučenih radnika iz trećih zemalja, što će pojednostaviti sadašnje administrativne prepreke, a možda i omogućiti uvođenje evropske verzije zelene karte.
Prema jednom scenariju, takozvana plava karta EU ponudiće visokokvalifikovanim radnicima mogućnost da potraže posao u bilo kojoj državi članici, međutim detalji zasad nisu poznati. Jedan visoki zvaničnik rekao je da su Uniji potrebni radnici i istakao da EU zaostaje iza SAD i Kanade kada je reč o regrutovanju radne snage. Ne bi li ih sustigla, EU je prošle nedelje otvorila svoj prvi „biro za zapošljavanje“ u Maliju što bi, prema očekivanjima, trebalo u Evropu da dovede sezonske poljoprivredne, građevinske i turističke radnike i istovremeno promoviše zakonite puteve traganja za poslom.
Dosad su samo Španija i Francuska ponudile radna mesta za radnike iz Malija, dok su Danska, Italija i Holandija u „fazi razmišljanja“. Međutim, otvaranje biroa u Maliju naišlo je na hladnu reakciju nekih nevladinih organizacija. Havijer Deklark iz Oksfamske solidarnosti rekao je da su takvi centri u suprotnosti s razvojnom politikom. Otvaranje takvih centara je, prema njegovim rečima, jasan odgovor na ekonomske potrebe Evrope, ali bi moglo imati razorne posledice po Afriku koja se suočava s „odlivom mozgova“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
