Foto: Pixabay/Sakurayim„Gde si kumiću, kako si?“
„Neću da ti kažem, reći ćeš mojim neprijateljima“ – standardni odgovor mog kuma.
Moj otac i Gruja su bili najbolji prijatelji i kumovi, a sada su zajedno negde gore i igraju njihove partije tablića.
Grujica je ne samo gromada od čoveka, već čovek koga sam volela kao oca i koga sam slušala bez daha, jer nije govorio mnogo, ali je govorio pametno.
Dostojanstven, harizmatičan i neizmerno duhovit, nije znao za problem koji se ne može rešiti.
U tandemu smo znali glasno da pevamo različite repertoare pesama, dok su nas drugi utišavali da ne uznemiravamo komšiluk. Naravno da ih nismo slušali. Nedostajaće mi to. Veoma.
On je čovek koji će se zauvek pamtiti i koji je bio, a verujem i ostao, idol za sva vremena, a meni u čast da mi je, slobodno mogu reći, porodica.
Velika je tuga u mojoj duši, otišao je još jedan član moje porodice. Ispraćam ga, a još uvek ni sama ne želim da verujem u to.
Počivaj u miru moj kume, a ja ću kumu Mirjanu da čuvam. Večna ti slava i hvala! Duboki naklon!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
