Moj posao nije da prevaspitavam Vučića

To neće biti moj izbor“, ističe za Danas Nino Brajović, novopostavljeni državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja i doskorašnji generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.

* Kako je uopšte moguće da Tanjug od gašenja do danas normalno funkcioniše na tržištu, a da se niko od nadležnih nije pozabavio tim pitanjem?

– Tanjug nije ugašen. Dokaz je i Danas u čijem onlajn izdanju sam nedavno video vest ove agencije. Tadašnja Agencija za privatizaciju i Ministarstvo kulture i informisanja nisu smeli da dozvole da se ne pokuša sa trećim krugom prodaje ili sa prenosom kapitala bez naknade na zaposlene. Nemam vremena, a ni mandat da sprovodim istragu zašto nisu postupili po zakonu.

* Ako budete rešavali pitanje Tanjuga, bilo bi nefer prema drugim privatizovanim medijima da se ne bavite i njima.

– Rešenje za opstanak Tanjuga podrazumevaće da nacionalna novinska agencija prihoduje na tržištu i da ne bude nelojalne konkurencije. Do sada sam kada god sam imao projektnog novca baš zato što je Tanjug finansirala država koristio Betine usluge.

* Kako je uopšte moguće rešiti te probleme, imajući u vidu da je država donela zakon da svi mediji moraju biti privatni?

– Svi osim javnih servisa. Međutim, Ustavni sud dve godine ne odgovara na zahtev SINOS-a za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju i medijima po kojem država ne može biti vlasnik medija. Krajnje je vreme da dobijemo odgovor na pitanje da li je Zakon o javnom informisanju u skladu sa Ustavom. Ozbiljni pravnici dovode u pitanje ustavnost Zakona.

* Zašto ste pristali da budete deo vlade koja dosad nije pokazala baš korektan odnos prema medijima u javnosti?

– Prihvatio sam ovaj posao na poziv ministra Vladana Vukosavljevića i nagovor koleginica i kolega koji tvrde da bi moj angažman bio koristan za poboljšanje položaja posebno lokalnih medija. Prethodnici u Ministarstvu kulture uz razumevanje i podršku evropskih institucija efikasno su povukli državu iz medija bez ikakvih garancija da će značajan deo novca koji je država ulagala u svoje medije biti na raspolaganju tim istim medijima kroz projektno sufinansiranje. To je bila krupna greška, koja se mora nekako ispraviti. UNS je jedino reprezentativno profesionalno udruženje koje je na to ukazivalo i nije dalo podršku setu medijskih zakona. Posledice primene medijskih zakona je pustošenje lokalnih medija. Od mene se očekuje izrada nove medijske strategije, pomoć u rešavanju statusa Tanjuga, privatizaciji Politike, Večernjih novosti, Dnevnika.

* Mislite li da je primereno da premijer i ministri iz vlade komentarišu negativno kritičke medije i diskredituju novinare i istraživačko novinarstvo, pa i rad javnog servisa?

– Ne verujem u idilu između vlasti i novinara. Čak i ako na kratko postoji to je na štetu i novinarstva i vlasti. Političari rado koriste napad kao najbolju odbranu. Premijer voli da se nadgornjava sa medijima. On je nezgodan sagovornik. Ali, moj posao nije da njega prevaspitavam niti on mene nego da pokušam da napravim bolji sistemski okvir za medije. Očekujem da me Vlada u tome podrži. Prvi korak je Vlada na predlog ministra kulture već učinila kada je prihvatila amandman Gordane Čomić iz DS-a, tako da će javni servisi RTS i RTV imati stabilno finansiranje umesto jedne u naredne dve godine.

* Budžetsko finansiranje javnih servisa produženo je za još dve godine. Mislite li da je to neophodno rešenje i da je dobro da država i dalje drži „kontrolni paket“ u svojim rukama?

– Mislim da je taksa najbolje rešenje. Ali, ukidanje budžetske subvencije bi značilo da građani uz račun za električnu energiju treba da plaćaju taksu od oko 350 umesto 150 dinara. To bi za posledicu imalo neredovno plaćanje i takse i električne energije. Pristalica sam postepenog povećavanja takse čija je naplativost sada dostigla rekordnih 85 odsto.

* Država sigurno ima načina da pronađe efikasno rešenje za naplatu pretplate/takse za javne servise umesto da dotira iz budžeta, ali se čini da to ne želi.

– Nisam pristalica izvršiteljske naplate takse za javne servise. U prošlosti su političke stranke naplatu javnih usluga uključujući TV pretplatu politizovale i kompromitovale i krajnje je vreme da stvorimo sistem finansiranja javnog servisa kao potrebu, a ne namet građanima.

* Kako je uopšte moguće promeniti nešto u bilo kom sektoru, pa i medijskom, ako se izbori održavaju svake dve godine, a sada možda budemo išli na izbore i posle manje od godinu dana?

– Teško, ali moguće. Mnogo se promenilo u medijskoj sferi uprkos izborima. Setite se koliko se država dugo opraštala od medija pa je na kraju ipak izašla.

* Postoji li neko rešenje, prema Vašem mišljenju, kako bi se smanjili politički i ekonomski pritisci na medije?

– To je proces. Nijedna vlast niti centri ekonomske moći nisu skloni vlastitom razvlašćivanju. Posebno ne ako društvo nema razvijene institucije.

Nisam bezgrešan, ispovedam se

* Deo javnosti negoduje zbog Vaše nove funkcije u vladi zbog Vašeg izveštavanja devedesetih sa ratišta u Hrvatskoj? Kako to komentarišete?

– Tada sam po do danas najobuhvatnijem istraživanju auditorijuma RTS-a, bio novinar od najvećeg poverenja kod gledalaca. Upravo sam zato u avgustu 1992. odlučio da odem na ulicu kako bi se sačuvao od bilo kakve identifikacije sa uređivačkom politikom RTS-a. Za razliku od nekih mojih kritičara koji su još čitavu deceniju primali novac od Miloševićevih medija. Izabrao sam da izveštavam sa ratišta dok su se mnoge moje kolege bavile politikom. Priznajem nije mi se dopadao ni dobar deo politizovanih nezavisnih medija. Ni tada nisam, a ni danas ne pripadam nijednom političkom taboru.

* Kako gledate na taj period Vaše karijere? Da li ste se možda pokajali zbog nečega?

– Nisam bezgrešan. Redovno se ispovedam. To je bio najbolji deo moje karijere. Mislim da danas nisam hrabar kao što sam bio.

* Koliko je, prema Vašem mišljenju, tada bila rasprostranjena propaganda i koliko je građanima servirana iskrivljena slika realnosti?

– U građanskom ratu caruje propaganda. Nažalost uvek je tako. Svi pokušaji da nešto uradite bolje i profesionalnije su usamljeni, ali se pamte. I vredni su truda.