„Moje se znalo – kuća i deca“: Osam istinitih priča o životu Romkinja u Srbiji

Priče su veoma različite, čak i kad se radi o bliskim rođakama, baš kao što su različite i žene s kojima smo pričali, raznih generacija i sudbina.

Kad te ne prime u kafić jer si Romkinja

„U jednom velikom gradu, prilikom izlaska sa drugaricama koje su takođe bile Romkinje – nismo puštene u jedan od elitnih kafića. Mislile smo da je zbog kodeksa oblačenja, ali ispostavilo se da su posle nas puštene devojke koje su bile obučene slično kao i mi, ali nisu bile Romkinje“, priča Vesna Ćerimović (31) o događaju koji ju je najviše podstakao da se aktivira, kako se tako nešto više ne bi desilo ni njoj, ni drugim Romkinjama.

Radi u Novom Bečeju na SOS telefonu za žene i decu, i kaže da je uloga Romkinje u porodici ranije bila očuvanje i prenošenje običaja i tradicije. „Bile su potpuno zavisne od prihoda i volje muškaraca: oca, braće, muža, svekra, dede. Patrijarhat u romskim zajednicama u ruralnim sredinama i romskim naseljima nije iskorenjen: usled siromaštva devojčice su te koje će prve napustiti obrazovanje“, objašnjava ona.

Međutim, integrisane romske porodice nude sasvim drugu sliku: tamo Romkinje imaju podršku porodice da vode svoj život, upravljaju njime i donose same svoje odluke. „Ali taj uspeh je osvojen kroz više generacija žena“, kaže Vesna Ćerimović.

Mi smo bile srećne

Kata Oršoš (na slici sa porodicom) jeste iz te starije generacije. Ima 62 godine, odraslu decu, sina i tri ćerke. Međutim, ona kaže da je bila srećna kad je bila mlada. I ne samo ona.

„Bilo je bolje osamdesetih godina, mi smo bile srećne. Muž i ja smo živeli u skladnom braku. Sada mlade Romkinje žele da budu moderne. U današnje vreme i čega nema toga mora biti“, ispričala nam je u svojoj kući u Doroslovu.

Moje se znalo: kuća i deca

Ramiza Zećirović (63) živi u Somboru. Nakon smrti supruga s kojima je odgojila sina i ćerku, počela je da se bavi hraniteljstvom. Dosad je brinula o šestoro dece iz „Kolevke“, institucije za napuštenu decu iz Subotice. Trenutno brine o jednom detetu i to joj obezbeđuje mesečni prihod od pedeset hiljada dinara.

„Nisam imala tu slobodu da se družim sa drugaricama i sama izađem. Moje se znalo – kuća i deca. Išla sam i na njivu, ali su moja deca bila uz mene. Ja sam mogla da radim, ali pod uslovom da su deca sa mnom, pored mene – to je bila sigurnost, jer je muž bio stariji dvadeset godina od mene. Bio je dobar domaćin i suprug“, kaže Ramiza i dodaje da sada možda ima previše slobode, da su se stid i sram izgubili u društvu, da nema poštovanja.

Koordinatorka i sve sama

Ramizina ćerka Radmila Zećirović (42) koordinatorka je za romska pitanja u Novom Sadu. Za DW ističe da Romkinje koje su emancipovane i obrazovane – i ako imaju podršku roditelja – imaju i karijere.

„Ako nemaju podršku roditelja, kao ja što nisam imala, teško uspevaju da se izbore sa svim životnim pitanjima. Samohrana sam majka maloletnog deteta, nemam ničiju podršku, oslanjam se isključivo na sebe. Posebno mi je bilo teško kada je Aleksandar, moj sin, bio mlađi. Nije imao ko da ga čuva kada sam morala poslovno na put, na edukaciju. A kada neko i uspe kao ja recimo, suočava se sa rasizmom, predrasudama i diskriminacijom“, priča ona pomalo ogorčeno.

Pedagogija i književnost

Maja Jovanović (39) predaje istoriju i kulturu Roma i romski jezik, i priča da su Romkinje ranije radile sezonske poslove ili kao sluge u kućama kod imućnih ljudi.

„Danas je slika drugačija i menjaju neke stvari. Ima ih više u institucijama, u telima na kojima se donose odluke ili rade na promeni svesti u zajednici kojoj pripadaju. Pokrenule su svoj biznis, svoje organizacije, rade u nevladinim organizacijama, ima ih na visokim funkcijama“, izdvojila je Jovanović, koja radi kao pedagoška asistentkinja u mestu Deronje kraj Odžaka.

Piše i poeziju na romskom jeziku i bavi se istraživačkim radom na temu – nezapisana romska književnost.

Ne žele da Romkinja radi s hranom

Radmila Nešić (45) iz Pirota je godinama lokalna koordinatorka za romska pitanja i kaže da „bez obzira da li je Romkinja obrazovana ili ne, zaposlena ili ne, sve se one susreću sa diskriminacijom, stereotipima i predrasudama koje su duboko ukorenjene u našem društvu: Romkinje su neobrazovane, rano se udaju, rađaju više od petoro dece, gataju, prose, prljave su. Često možete čuti na ulici izraze koje upotrebljava većinska zajednica u obraćanju svojoj deci – Ukrašće te Ciganka.“

Kao aktivistkinja u „Ternipe“ (Mladost) i „Romske ženske mreže Srbije“, često odlazi na teren, radi na informisanju, obrazovanju i jačanju Romkinja. „Veliki broj Romkinja je završio obuke za poslastičara, manikira, pedikira, frizera.

Veliki broj devojaka je završio srednje obrazovanje smer kuvar, konobar, pekar, proizvođač mleka i mlečnih proizvoda. Nažalost nema ih u tim granama privrede – poslodavac ne želi da zaposli Romkinju koja će spremati hranu, služiti hranu, ulepšavati mušterije. Takve slučajeve diskriminacije pri zapošljavanju možemo čuti često na radionicama na kojima se okupljaju Romkinje“, ističe Radmila Nešić.

Iskusna u borbi za prava i nepoznati heroj

Kako izgleda diskriminacija u praksi priča i Ana Saćipović (65), najstarija sagovornica DW i direktorka Udruženja Romkinja „Osvit“ iz Niša, gde je osnovala prvi SOS telefon na romskom jeziku u Evropi.

„Recimo kad se devojčici, učenici petog razreda osnovne škole umesto podrške u učenju i obezbeđivanju udžbenika i pribora kaže da joj to ne treba pošto će napustiti školu, jer se Romkinje rano udaju“.

Ana Saćipović je posle više od 20 godina rada na zaštiti prava žena posebno Romkinja 2019. bila prva dobitnica nagrade EU „Žene narodne aktivistkinje nepoznati heroji“ za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj.

Treba raditi sa zaposlenima u institucijama

Prva Romkinja u Srbiji koja je upisala Pravosudnu akademiju. Završni ispit na osnovu kojeg može da konkuriše za mesto sudije, položila je sa najvišom ocenom, a pravo je studirala u Nišu – Zorica Saćipović (36).

„Kad sam počela da studiram, nekima je bilo neobično da jedna Romkinja bude deo njihovog fakulteta. Bila je situacija u kojoj sam čula kako oni međusobno pričaju ‘Da li je moguće da Romkinja hoće da studira, one su obično neobrazovane, rano se udaju i imaju mnogo dece’. Kad su me videli, promenili su temu, ali sam ja odgovorila da treba da rade na predrasudama i stereotipima“, priča pravnica, majka dve ćerke, angažovana i u „Osvitu“ koji vodi njena svekrva.

„Treba i dalje raditi sa Romkinjama, osnažiti ih da se izbore sa diskriminacijom. Istovremeno treba raditi sa institucijama, tačnije sa zaposlenima u institucijama – jer upravo su oni ti od kojih dolazi diskriminacija prema Romkinjama“, kaže na kraju Zorica Saćipović.

Romnja maškar patrijarhalno tradicija thaj diskriminacija

Stereotipura aven šelbrešenca thaj phare si te mudarenpe. Sar si te aves ckni čhej, čhorri thaj romnji thaj te marestu stereotipurenca ando societato, vaj vi e tradicijasa ćire themesa? Pala DW (žurnalista Maja Radu) vaćaren Rromnja andar i Srbija

Rromnja si but čhudine pe rig: ande rromano komuniteto savo sas thaj si but patrijarhalno, thaj vi maj dur sar membrura minoritetoske katar majoritetosko socijetato. Pučlam oxto Rromnja sar barile thaj so sasa lenca andi familija, škola thaj societato.

Paramiče si averčhande vi kana vaćaras pala e Rromnja andar jekh familija thaj averčhande si vi e Rromnja savenca vaćardam thaj save si andar averčhande generacije, saven si averčhande karme.

Kana ni mukentu ande menava godolese kaj san promnji

„Ando jekh baro foro kana inkljistilem amaljinenca save sesa Rromnja – ni kamle te muken amen ando jekh elitno menava. Gindisardam kaji si problemo ande amare šeja vaj dikhlam kaj pala amende mukle rakljan saven sesa egalutne šeja sar vi amen.“

Phenel Vesna Ćerimović (31) pala goda so sasa thaj so ispidala te avel aktivno, po drom te kava na avel khanikase sar ni aver Rromnjange.

Ćerel bući ando Nevo Bečej po SOS telefono vaš džuvlja thaj ckne. Voj phenel kaj rola i Rromnjaki andi familija ande dumutani vrama sasa te inćarel thaj inđarel tradicija maj dur.

„E Rromnja sesa telal e mruša, telal lenge love thaj telal I volja mrušengi: dadeski, phralengi, romeski, sastreski, paposki. Patrijarhato ande rromane komuniteta naj mudardino: čorripe tradel ckne čhejan te maj anglune džan andar i škola“, phenel voj.

Po aver drom, integrišime romane familije den aver pilta: gothe Rromnjan si žutipe familijako te keren piro trajo sar von kamen thaj te korkore keren pire decizija. „Vaj goda sukseso si kerdino trujal but generacije e Rromnjango“, phenel Vesna Ćerimović.

Amen sama baxtale

Kata Oršoš (pe pilta e familijasa ) si andar maj phuri generacije. Las si 62 breša, bare čhavre, mruš thaj trin čheja. Voj phenel kaj sasa baxtali kana sasa terni.Thaj na numaj voj.“ Sasa maj lačhe ande oxtovardešte breša, amen sama baxtale. Moro Rom thaj me trajisardam ando lačho prandipe. Akana therne Rromnja kamen te aven moderne. Ande ađivesutni vrama vi goda so naj goda mora te avel“, phenda amenđe ande piro kher ando gav Doroslov.

Morro džanglape kher thaj čhavre

Ramiza Zećirović (63) bešel ando foro Sombor.Kana mulo lako Rrom kasa bararda čhavre thaj čheja lija te anel perdal socijalno avere čhavren thaj čhejan thaj te bararel len. Dži kana bararda 6 čhavren katar e vrama kana sesa cikne save lija andar e instutucija pala mukle cikne čhavren andar i Subotica. Akana lel sama pala jekh čhavro thaj goda pe jekh čhon inkljel laće 50.0000 dinara.

“Naj sasa man slodoba te si man amaljina thaj te korkore džav lenca ando foro.Morro džanglape-kher thaj čhavrre. Đelem vi pe lemaja numaj e čhavrre sesa manca. Me kerdem bući numaj e čhavre sesa manca-goda sasa sigurnost godole kaj mor Rrom sasa biš breša maj phuro mandar. Sasa lačho Rrom pala kher thaj pala e čhavre“, phenel e Ramiza thaj maj dur phenel kaj akana si las maj but slobodo vrama, o ladžavipe xasardilo ando amalipe (socieatato) thaj naj but respekto thaj pakiv.

Kordinatorka thaj sa korkore

Ramizaki čhej, Radmila Zećirović (42) si koordinatori pala rromane pučipa ando foro Novi Sad. Pala DW phenel kaj e Rromnja save si emancipujime thaj saven si škola thaj saven si žutipe familijako-len si vi karijere.

“Te naj len ažutipe e familijengo,sar naj sasa man phares šaj te marenpe e trajosa thaj te lačhe trajin. Me sem Rromnji savi korkore bararel pire čhavre bi lenge dadesko, naj man khanikasko žutipe thaj me žutiv korkore man. Specijalo sas mange phare kana morro čhavro o Aleksandar sasa maj terno. Naj sasa khonik te lel sama pe leste kana zbog bući trubusardem te džav po drom pe varesavi edukacija. Kana vareko vi kerel vareso ande piro trajo, si les problemo reasizmosa, stereotipurenca thaj diskriminacijasa“, phenel voj.

Padagogija thaj literatura

Maja Jovanović (39) sikavel istorija thaj kultura rromani thaj romane čhibaki, thaj penel kaj e Rromnja ande dumutani vrama kerde sezonsko bući vaj sar sluge ande khera kaj barvale manuša.

“Ađes si I pilta averčhandi thaj pharuvenpe varesave buća. E Rromnja maj but bešen ande institucije ande organura kaj kerenpe decizja vaj keren bući te pharuven gođa ande komunitetura kaj vi korkore bešen. Von kerde vi pire biznisura, pire organizacije bućaren ande NGO vaj si len šerutne funkcije“.

Phenda e rajni Jovanović savi kerel bući sar pedagogikani žutarka ando than savo akharelpe Deronje paša foro Odžaci. Voj ramol vi e poezija pe rromani čhib thaj kerel rodipaski bući pe tema-na-ramosardini rromani literatura.

Na kamen te e Rromni kerel bući e xamosa

Radmila Nešić (45) andar Pirot si brešenca lokalno koordinatorka pala rromane pučipa thaj phenel kaj “bi diferencijako si e Rromnji edukuime vaj na, si len bućarimasko than vaj na, sa von mujarenpe diskriminacijasa, stereotipurenca save si bare ande amaro societato.Rromnja si naedukuime, sigo prandinpe, bijanen maj but deso pandž čhavre, drabaren, roden e love pe vulica melale si. Butivar šaj ašunelpe ekspresije save lel majoritetosko komuniteto kana vaćaren pire čhavrenca-Ka čoreltu e Rromnji“.

Sar aktivistkinja ando “Ternipe“ thaj “Rromani drakhalin-networko Srbijako“, butivar avel po tereno, kerel bući po informišipe thaj zuralipe e Romnjango. “Baro numbri e Rromnjengo agorisarde te aven poslastičarke, manikirke, pedikirke, frizerke. Baro numbri čhejango agorisarda maškarutni edukacija pala kuvara, konobara, pekara, thudara. Pe bibaxt len naj bući ande kadale profesije – manuša save den bućarimaske thana ni kamen e Rromnjan savi ka kerel lenge xabe,savi ka serviril lenge xabe, savi ka xarnjarel lenge bala. Gasave kazura pala diskriminacija pala astaripe bućarimaske thanesko šaj ašunas butivar radionice pe save aven e Rromnja“ phenel e Radmila Nešić.

Phurro ando maripe pala manušikane xakaja thaj bi-pindžardo heroji

Sar si i diskriminacija ande praksa phenel i Ana Saćipović (65) majphurri manušnji savi vaćarel pala DW thaj šerutni pala amalipe “Osvit“ andar foro Niš kaj si kerdino angluno SOS telefoni pe Rromani čhib ande Europa “kana e čhejake savi džal ando pandžto klaso deso te del e sikavni lake žutipe te arakhel pustika thaj te sićol phenel: goda tuće ni trubul godolese kaj ka prandistu“.

Ana Saćipović palal maj but deso 20 breša bućarimasko pala brakhipe čačimasko Rromnjango sasa angluni Rromnji savi astarda nagrada “Manušnja sa themeske aktivistkinje bi pindžarde herojura“ pala integracija e Rromengi po West Balkano thaj Turkija.

Trubul te kerelpe bući bućarne manušenca ande institucije

Angluni Rromnji ande Srbija savi dija ande Juristikani akademija. Maj palutno egzamo pe baza pe savi šaj konkurišil po than krisarnjako, agorisarda pe maj baro levelo pal hakaja agorisarda ando foro Niš – Zorica Šaćipović(36).

„Kana teljardem te studiriv, manuša našti xaćarde kaj jekh Rromnji šaj avel kotor lenge fakultetosko. Sasa e situacije ande save ašunden sar von maškar peste vaćaren „Sar šaj avel kaj jekh Rromnji kamel te studiril, von si butivar na edukuime, sigo prandinpe thaj silen but čhavre“. Kana dikhlema von pharuvde i tema, vaj me phendem kaj trubun te džanem so si stereotipura“, phenel juristo, dej pala duj čheja, save kheren bući vi ando „Osvit“ kaski šerutni si laki sasuj.

„Trubul vi maj dur te kerelpe bući sa e Rromnjanca, te delpe lenge zor te marenpe e diskriminacijasa. Trubul te kerelpe bući vi e institucijanca, e bućarnenca ande institucije-godolese kaj von maj but keren diskriminacija kontra e Rromnja“, phenel po agor Zorica Saćipović.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mi, Romi“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.