Foto: Dušan Pešić/DanasBogdan Stefanović (18), učenik četvrtog razreda Gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju, pobednik je tradicionalnog takmičenja u besedništvu, koje je održano u okviru dana škole, a u sklopu obeležavanja 142 godine postojanja ove ustanove.
Pomenuto nadmetanje u besedništvu je 13. po redu, a, kako Bogdan kaže za Danas, njemu prvo.
„U početku se meni tema ‘Ne pristajem!’ nije dopala i nisam želeo da učestvujem na takmičenju, jer nisam znao o čemu bih pisao. Kasnije sam, razmišljajući o njoj, shvatio koliko je ona široka i plodna, i da mogu da iskažem svoju kreativnost i način razmišljanja“, počinje priču ovaj gimnazijalac.
Kako je rekao, njegov mentor bio je Dragan Petrović, profesor srpskog jezika i književnosti, a za takmičenje se „nije dugo spremao“.
„Pisanje bilo čega kod mene funkcioniše tako što dobijem inspiraciju i napišem to, a posle dorađujem, što je mukotrpniji posao. Besedu sam napisao za dve večeri. Započeo sam je jednim filmom koji smo obrađivali na času filozofije, a onda su se teme nadovezivale jedna na drugu. Najbitnije je kako ćete početi i završiti besedu“, dodaje Bogdan.
Premda je, u dosadašnjem školovanju, učestvovao i na takmičenjima u recitovanju, pravi jasnu razliku između ove dve oblasti umetnosti.
„Besedništvo se od recitovanja izdvaja po tome što je u besedništvu dozvoljena mimika i gestikulacija, dozvoljeni su pokreti rukama i celog tela. Besedništvo je spoj glume i recitovanja“, objašnjava on.
Govorništvo je, apostrofira, nešto što ga „opušta“ – „hobi koji služi kao odmor od svakodnevnih voljnih i nevoljnih obaveza u školi i životu“.
„Jako je važna ta veština leporečja, da čovek ume da kaže ono što želi, da to kaže tako da ga drugi slušaju, da drži pažnju, ostavi utisak i ubedi ljude u ono što želi da kaže. To je veština koja se uči. Mora da postoji minimalno interesovanje i sklonost u početku, ali, kao i u svim vrstama umetnosti, neophodan je rad, uz određenu dozu talenta. Ja sam na sceni od malena, od drugog razreda osnovne škole – u glumi, recitovanju i besedništvu, to mi uopšte nije strano, kao ni pisanje“, ističe ovaj učenik informatičkog odeljenja vranjske gimnazije.
Smatra da dobar govornik mora imati „dobru dikciju, jasnoću i glasnoću pri govoru, ubedljivost, sugestivnost, emotivnost i mora vladati akcentuacijom“.
„Imao sam tremu dok nisam izašao na scenu, do izgovaranja prve rečenice. Tremu morate imati, jer imate odgovornost prema onome što radite. Posle nemate vremena da razmišljate o toj vrsti straha, ali, svakako, bar na početku, morate imati te leptiriće u stomaku. I glumci starog kova, koji su decenijama na sceni, imaju tremu. Kažu da ako je nemate, to znači da vam nije stalo“, naglašava Bogdan Stefanović.
Ova mu nagrada „mnogo znači“, a, kako dodaje naš sagovornik, nadao se da će osvojiti „bar neko od prva tri mesta“.
„Svi se tome nadamo i zbog toga se nadmećemo. Ali, kada sam čuo konkurenciju, rekao sam sebi da nema ništa od nagrade. Ovo takmičenje, 13. po redu, bilo je najjače i najmasovnije do sada. Čak 15 takmičara se prijavilo za ovo okružno takmičenje. Bilo je učenika iz Bujanovca, Vladičinog Hana, Surdulice – iz svih razreda srednjih škola u celom Pčinjskom okrugu. Ovo okružno takmičenje je poslednji stepenik, premda republičko ne postoji“, objašnjava Bogdan.
Prema njegovim rečima, za sve aktivnosti, i školske i vannastavne, se može naći vremena, što je stvar „dobre organizacije“, ali i „odricanja“.
„Morate odrediti prioritete. Nekad nećete spavati, nećete ići u grad svakog vikenda, nećete stalno biti van kuće i na telefonu, pored televizora ili na internetu. Moji prioriteti su odricanja. Onaj ko vam kaže da izlazi svakog vikenda sa društvom, da je stalno na telefonu, da ide na koncerte i u bioskop, a pritom ide na sva školska takmičenja i nekoliko sekcija, a da se ničega ne odriče – taj vas laže, jer je to fizički nemoguće. Ljudi vole da lažu“, smatra naš sagovornik.
Školovanje će, kaže, nastaviti u struci.
„Želim da nastavim da se bavim informatikom, videćemo. Školovaću se u Srbiji, jer smatram da su naši univerziteti među najjačima. Beogradski i novosadski univerziteti su na Šangajskoj listi, a naši ljudi, veliki stručnjaci iz svojih oblasti, svuda po svetu. Smatram da nema razloga za radikalnim menjanjem načina života“, zaključio je Bogdan Stefanović.
Podsetimo, drugo mesto na 13. takmičenju u besedništvu pripalo je Nađi Ristić, učenici Gimnazije „Jovan Skerlić“ u Vladičinom Hanu, a treće Anđeli Dodić iz Ekonomsko-trgovinske škole u Vranju.
„Nisam brojao nagrade“
Bogdan Stefanović je svestran mladić, koji je je kroz školovanje osvajao priznanja, dilome i nagrade iz mnogih oblasti.
„Bio sam đak generacije u OŠ ‘Svetozar Marković’, ali nagrade nisam brojao. Jesam diplome, ali u osnovnoj školi – bilo ih je više od 60. Najveći uspesi su mi prvo mesto na republičkom takmičenju iz istorije, kao i drugo i treće na republičkom iz srpskog jezika. Uskoro će biti četvrti put kako učestvujem na republičkom iz matematike. U osnovnoj sam se takmičio iz geografije, biologije i hemije, a osvojio sam peto mesto na republičkom iz fransuskog jezika. U prve tri godine srednje škole sam iz fizike dolazio do okružnog takmičenja. Postoji i dramska sekcija u gimnaziji, kojoj sam se pridružio prošle godine“, nabraja uspehe Bogdan Stefanović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
