Mojsilović: Srbija nije vojno ugrožena

Vojnostrateška pozicija zemlje je takva da ona nije vojno ugrožena, a vojna neutralnost je definitivno održiva i na njoj treba raditi, naglasio je general Mojsilović.

Posle incidenata na severu Kosova, Vojska Srbije je imala jasne i precizne zadatke i obavljala je pojačane aktivnosti, u skladu sa naređenjima predsednika Republike, podvukao je Mojsilović i dodao da je to sve što bi u podizanju borbene gotovosto mogao da kaže za javnost.

„Geopolitički položaj Srbije je, kada posmatrate region i ovaj deo Evrope, ne možete sa sigurnošću da definišete poziciju, a da ne spomenete neke turbulentne stvari iz prošlosti i sadašnjosti. Region zaslužuje posebnu pažnju s obzirom na prošlost, sadašnjost i budućnost“, rekao je Mojsilović u intervjuu za emisiju „Dozvolite…“.

Srbija nije vojno ugrožena zemlja, ali postoji potreba da se sa pažnjom prati situacija u čitavom regionu, ne samo kroz bezbednosne izazove već kroz sve one tokove koji se dešavaju u svetu, kao što je migrantska kriza, istakao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Kako je rekao, kao i njegovi prethodnici i on će raditi na povećanju operativnih sposobnosti kako bi vojska mogla da ispuni sve misije i zadatke, u skladu sa strateškim dokumentima i sa onim što vojska treba da radi.

„Prevashodno pričamo o modernizaciji, o opremanju, o revitalizaciji pojedinog vida vojske i to je ono što treba da prati ne samo opredeljenje vojske, već i Ministarstva odbrane i najvišeg državnog rukovodstva“, objasnio je Mojsilović.

Istakao je da su na njegovoj listi prioriteta visoko postavljen položaj ljudi koji rade u vojsci – vojnika, civila, podoficira i oficira i da će se na tome intenzivno raditi.

Govoreći o svom bogatom vojničkom iskustvu, Mojsilović je rekao da će mu to pomoći u radu, jer zna kako funkcionišu međunarodne organizacije ( NATO i EU), a bio je i na komandirskim i štabnim dužnostima, tako da može da bude kompletniji i sadržajniji.

„Ja tečno govorim dva strana jezika (ruski i engleski) i dakako da je to prednost u komunikaciji sa stranim partnerima i to je jedan od segmenata interoperabilnosti. A interoperabilnost je sposobnost zajedničkog delovanja“, rekao je general.

Na ocene da je zbog službovanja u Briselu „pod zapadnim uticajem“ odgovara da je živeo i u Moskvi i u Briselu, ali da nosi uniformu sa obeležjem Srbije i da stvari gleda iz ugla interesa svoje zemlje.

Kaže da vojska nikada nije počinjala rat, niti ga je tražila i izazivala jer vojnici najbolje znaju šta je rat i kakve strahote donosi.

„Ratno iskustvo je nešto što u svakom slučaju pomaže. Počnete više da cenite sve on napore da se oružana sila koristi kao krajnje sredstvo za dostizanje određenih ciljeva. Više poštuje vaše kolege, imate kolegijalan odnos prema vojnicima zato što delite zajedničku vrednost, a to je odbrana otadžbine“, kaže prvi čovek vojske.

Mojsilović kaže da mu iskustvo iz ratova 1991, 1992, NATO agresije na SRJ 1999, rad u jedinicama Prištinskog korpusa, učešće u protivterorističkoj akciji na jugu centralne Srbije, pomaže tako što je sa vojničkog aspekta nešto što je učio u kabinetima i na vežbama, primenio u praksi.

Ističe da pitanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka nije pitanje za ili protiv i da na to gleda iz ugla vojne profesije.

„Mi zaista imamo potrebu da u statusu vojne neutralnosti, koja je definitvno održiva, na njoj treba da se radi, da sagledavamo sposobnost ne samo vojske, već i svih građana da brane svoju otadžbinu“, objasnio je Mojsilović i dodao:

„To mene rukovodi da razmišljamo o određenim kapacitetima, kada govorimo o teritorijalnoj i rezervnoj komponenti vojske, o sposobnosti građana da brane svoju zemlju, da kažem da ja sam za obavezno služenje vojnog roka“.

Ministarstvo odbrane radi na analizi svih aspekata vraćanja obaveznog vojnog roka i kada analiza bude gotova vojska će modalitete predstaviti Vladi Srbije, a Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo može da izmeni zakonske odredbe koje su suspendovale obavezno služenje vojnog roka.