Molekularni biolog o novim sojevima: Virus nije smrtonosniji, nego posledice širenja

„Sojevi imaju određene bolje sposobnosti za virus, a to je lakši ulazak u naše ćelije i brže širenje. Pošto se brže širi populacijom, tako se brže širi i našim ćelijama, to dovodi do posledica da je sama bolest teža kod ljudi kod kojih je ušao, zato je 30 odsto veća smrtnost“, rekao je on za N1.

Govoreći o novim sojevima koronavirusa, kaže da su izolovani u poslednja tri meseca.

„U ta tri meseca su vršena detaljna istraživanja. Sojevi imaju određene bolje sposobnosti za virus, a to je lakši ulazak u naše ćelije i brže širenje. Pošto se brže širi populacijom, tako se brže širi i našim ćelijama, to dovodi do posledica da je sama bolest teža kod ljudi kod kojih je ušao, zato je 30 odsto veća smrtnost. Nije virus smrtonosniji, nego su posledice širenja virusa smrtonosnije“, kaže dr Đikić.

Govoreći o vakcinama i imunitetu, kaže da „mnogo stvari zavisi od pojedinca“.

„Ne može se govoriti o grupi, nego svako od nas ima svoj status. Kakav je vaš imuni sistem, mnogo je različitih faktora. Jedan od faktora je i stres, mnogi ljudi su pod stresom, a on definiše dozu steroida u našem telu koji imaju direktan uticaj na imuni sistem. Stres je uistinu jedan od važnijih faktora“, kaže on.

Ističe da bi i vakcinisani, i dalje, trebalo da nose maske.

Kako je rekao, u ovoj pandemiji, globalnoj krizi, naučnici, stručnjaci svih vrsta su se ujedinili i delovali.

„Ove vakcine su zaista posledica ujedinjenog zajedničkog rada i kooperacije među naučnicima širom sveta. Momentalno je problem uticaj politike i nestručnosti mnogih političara, da nisu globalno delovali, nego lokalno“, kaže.

Rešenje je, smatra on, toliko blizu koliko mi kao svet shvatimo našu odgovornost.

„Sve mere ne deluju ako ljudi ne primenjuju te mere. Verujem da bi do kraja ove godine, ako se problemi s vakcinom reše, tada verujem da bi do kraja ove godine moglo doći do kontrole virusa i 2022. bi mogla biti godina novog života, ali može se dogoditi i drugo, ako ne budemo dovoljno kontrolisani, da sve ovo traje dve, tri godine, tada bismo imali dugoročnu krizu, sa mnogo problema u privredi, psihi…“, kaže on.