Foto: M. S. / DanasPersa Đorđević (82) iz sela Šljivar pored Zaječara živi sama u staroj kući. Njen sin živi u Italiji sa porodicom, a pošto je bolestan retko dolazi. Bolesna je i sama, niko je ne obilazi osim ljudi iz Crvenog krsta. Jedini prijatelj joj je, kaže, mačor koga zove Crni.
Prema njenim rečima, ona sama živi, u ovom delu selu, dok su joj prve komšije na nekoliko stotina metara. Kolski put vodi do njenog skromnog doma.
Kako ona kaže za Danas, od kada joj je suprug preminuo, pre više od 10 godina, a njen sin godinama živi u Italiji, sama je, a i ljudi je retko obilaze.
“Od kada mi je suprug preminuo, ostala sam sama. Sin mi je u Italiji, ali slabo dolazi. On je šećeraš, i takođe bolestan, a mora da radi, pošto ima dva sina i suprugu. Ni njemu nije lako”, objašnjava Persa.
Kako Persa kaže za Danas, slabo vidi, ima povišen pritisak, takođe i problem sa srcem, a od skora javili su se bolovi u nogama i leđima.
“Niko mi ne dolazi. Ubija me samoća. Danima me bole leđa, kukovi i noge, a nema ko da me odveze do lekara. Muka živa”, sa suzama u očima govori Persa Đorđević i dodaje:
“Jedva založim vatru. Mučim se da dovučem drva. Bojim se da se ne smrznem, pošto ima dana kada su bolovi nepodnošljivi”.
Takođe, nju muči i dotrajala peć. Kaže, “čovek iz sela joj je poklonio, ali je to već dotrajalo grejno telo”.
“Kada napravim hleb da jedem, pepeo ispada dole. Toliko o tome da je pećka dobro, ali šta da radim, drugu nemam”, ističe naša sagovornica.
Kako ona kaže, jedino joj pomažu ljudi iz Crvenog krsta, tako da je svakog petka dovoze hranu, ali problem je što je njena kuća daleko od puta, pa teško dolazi da preuzme pakete.
“Od puta do moje kuće je kolski put. Muka je kada je kiša ili sneg. Jedva hodom i ovako, a zamislite kada je vlažno. Mučim se kao niko”, objašnjava Persa.
Njena penzija je 8.000 dinara, i kaže da od tih para plaća struju i dažbine, a koliko joj ostane, zamolila nas je da izračunamo.
“Od tih para nema ništa. Prodala sam jagnjiće i tako sam platila struju. Sada moram da štedim od ove bede, da platim račune, pošto sin neće skoro da dođe, a ja nemam više šta da prodam, ostalo mi je jedno mače koje zovem Crni, to mi je najbolji prijatelj”, opet nam se požalila naša sagovornica i dodaje:
“Postalo je hladno. Molim boga da umrem da se smirim. Ne mogu više ovako”.
Ono što je najviše muči, što niko u selu ne želi da joj pomogne.
“Neće niko da dođe do mene. Da vidi da li sam živa. Kada mi je bio živ suprug pomagali smo svima, a sada kada sam stara i nemoćna svi su me zaboravili. Umreću, a niko neće da zna”, sa suzama u očima govori Persa.
Persa apeluje da je neko odveze kod lekara, pošto se loše oseća.
“Potrebni su mi i lekovi, i brašno da bar hleba napravim dok još mogu”, kazala je naša sagovornica.
Dok smo se udaljavali od njene stare kuće, sa kapije je mahala baka Persa, i pozvala nas da kada nas put nanese, budemo njeni gosti, pošto drugi ne dolaze.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
