Molitva pod javorom

kazao sam pre desetak godina, kada sam posle službe na Gospođindan u Štitkovu, u povratku za Banju, svratio u Dubnicu. Svidelo mi se mesto…
Arhimandrit Makarije, monah iz manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji, ovako je pre neki dan podsetio na svoju želju, koja mu se ispunila. Prvi je monah u Dubnici, posle tri veka. Dolazi sa četiri decenije provedene u poznatim srpskim lavrama.
– Hoću da ostatak života, koliko mi Bog podari, provedem u monaškom životu, da posvetim život što više mogu Bogu i molitvama i da se pripremam za prelazak iz ovog privremenog u večni život – objašnjava otac Makarije dolazak u sela pod Javorom. – Dubnica je dušu dala za to, a nije daleko, a ni blizu, što bi narod rekao…
Sa 24 godine seoski momak iz Luka, kod Ivanjice, stigao je 1966. godine u Studenicu sa željom da se zamonaši. I već sledeće godine postao je jeromonah, a u čin igumana unapređen 1989. godine, kada su u Studenicu donete mošti svetog cara Lazara. Posle 28 godina monaškog života u Studenici, dolazi u Mileševu 1995. godine, a nekoliko godina kasnije, po potrebi crkve, prelazi u Banju. Na pitanje može li, zbog tereta godina, izdržati samoću i zime pod Javorom, otac Makarije odgovara:
– Pa monah sam! I naloži se vatra. Daće Bog da ova svetinja nekoga pozove, da ga Bog pošalje, pa neću biti sam. A koliko vidim – komšije su dobronamerni ljudi i biće mi lepo među njima i sa njima. Pozivam sve meštane da dođu u manastir, jer je ovo njihov dom, da se ovde osećaju kao u svojoj kući, da su stariji kao kod brata, a mlađi kao kod roditelja. Trudiću se, s pomoću Božjom, da na svakom mestu svedočim Boga.
Sunčane letnje dane otac Makarije koristi da se, kako kaže, malo skući u novom i opremljenom konaku. I posetioce s radošću dočekuje.