Momčilo Pavlović: U Srbiji nema šta da krijemo niti koga da štitimo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Osvrnuo se istoricar na mnoge događaje po svom sjećanju ili zapisima ali ne osvrnu na ratove koje je Srbija vodila od 1992. do 1995. protiv Hr. i BiH te KiM, te na događanja u CG.@

2. Hvala Vam na ovom tekstu.

3. Što, pobogu, ne napisaste i ime dame koja stoji između njih dvojice – sve jedno ko je? Nije bitna za istoriju, umanjiće važnost njih dvojice, ili šta već?

4. U Srbiji se svaki dan obeležava neka ratna stvar (Slobini ratovi, prvi i drugi svetski rat, ustanci….), 365 dana „pomena“, parstosa, kandila, sveća, emocija, emocija…. sve u dnevno-politčke svrhe!
   Ama da smo normalna država (okrenuta budućnosti) postojao bi samo jedan dan u godini (dan neznanog junaka, na primer) i taj dan bi se obeležavali svi događaji iz dalje, i bliže (bilo koje prošlosti).

5. Bombardovanje Srbije nije se desilo zbog britanske mrznje srpskog naroda, vec Nedicevske Srbje lojalne saveznice Hitlera sve do pada Treceg Rajha. Tokom okupacije u Beogradu ni jedan nemac nije ubijen. Igrale su se fudbalse utakmice u prisustvu 20,000 navijaca. Radilo pozoriste, repertoar prilagodjen da zabavi okupacione vojnike, na radiu treste vojnicki marsevi, Hitlerov omiljeni kompozitor Vagner i Lili Marlen, da se osecaju prijatno kao kod kuce.Kafane radile, ispred Kasine pilo se pivo, a preko puta na Terazijama ljuljala su se tela obesenih rodoljuba. Proizvodnja je u funkciji Hitlerove ratne masine, kvislinzi odrzavaju red i obavljaju prljave poslove za nemce, da bi ovi mogli vise trupa da salju na ratista sirom sveta. Ljubavni jadi Koce Popovica nisu razlog za bombardovanje Leskovca i dugih gradova i ozbiljan istoricar ne bi iznosio takve pikanterije. Pavlovic tvrdi da partizani nisu mogli da zauzmu Leskovac do 6 oktobra i ako su se Bugari povukli do Pirota. Bolje da kaze ko je i uz ciju pomoc branio Leskovac da su ga partizani oslobodili tek 11 oktobra 1944? Valjda je to znacajnije i vaznje za poznavanje istorije. Nediceva Srbija nije antifasisticka, vec saveznik nacisticke Nemacke i legitimni target ANTIFA koalicije.
   U TV programu Discovery History, u vezi WW2 prikazano je JU ratiste. Pored prikazanih oborenih britanskih pilota iznad Slavonije, koje su spasili partizani, kaze se da su prestali da pomazu Drazu, koji je u pocetku bio njihov favorit, zbog opravdane sumnje da su ga nemci snabdevali oruzjem i municijom. Takodje se tvrdi, da su leteci iz Barija na Berlin, preko Hrvatske bacali bombe na njihove gradove. Za partizane kazu da su Nemcima, koji se povlace iz Grcke nanosili teske i bolne gubitke.Zagreb je bombardovan 5 puta, Slavonski Brod 15, mesta u Dalmaciji u vise navrata i tako pomagali partizane.Interesanto da Hrvatska ne pominje cesto ovu epizodu. Verovatno svesni da su krivi; pa cute.

   1. Znaci TASO, Srbija je bombardovana zbog Nedica.
      Mozda i zato sto su cetnici u avg 1944 spasli i poslali u Italiju 512 americkih pilota ?

      1. Komunisti i njihov vodja Tito priznati su na Teheranskoj knferenciji 1943 za jedinog legitimnog predstavnika jugoslovenskih naroda. Odluceno je da se uskrati pomoc Drazi i sva usmeri partzanima. Spasavanje americkih pilota desilo se 1944. Ministar vojni JU vlade u izbegistvu mora da spase americke pilote, jer se u protivnom otkriva saradnja sa Nemcima. Takodje zeli da povrati poljuljano poverenje Saveznika i spase sta se spasti da, ali bez uspeha. Mera doprinosa pobedi nad fasizmom merila se borbama i brojem nemackih vojnika izbacenih iz vojnickog stroja. Tu su cetnici ocigledno deficitarni.
         Prilikom obelezavanja 70 godisnjice angloamerickog iskrcavanja u Normandiju, receno je da je stradalo vise hiljada civila. Neki tvrde cak cetvrnaest hiljada. Osim pijeteta za poginule niko nije opuzivao Saveznike za namerno ubijanje civila. Naprotiv, oslobodioci su docekani cvecem, zagrljajima, evociranjem uspomena, zahvalnoscu. I drugi evropski gradovi bombardovani su, uz velike civilne zrtve, ali ne cujemo da se zale i krive one koji su ih oslobodli.Jasno im je da je to bila cena slobode.

6. “Moje sećanje ne može da nestane, ali je ono racionalizovano životom i iskustvom, i sadašnjim trenutkom. Inače sećanje u mojoj nauci je izvor drugog reda…”
   Moj tegobni život na Kosovu, moja sećanja naterlaa me da tražim uzrok svega preživljenog, moje porodice i ljudi koji su živeli i uzaludno stradali, da razmišljam o imitaciji života, dugo pišem da bi knjigu završio i objavim je 2018. pod naslovom “Jevanđelje po istini”. Evo odlomka prigodnog ovoj temi: ”… Ovih dana su objavili da prosečan čovek u svom životu osamdeset i osam hiljada puta izgovori laž. Ako bismo merili težinu laži, najveća je napisana u Svetom pismu: Isus je vraćao u život mrtve, vraćao vid slepima, otkinute udove ranjenima, čistio od gube bolesne, hodao površinom vode! Od jedne u drugu laž, a vladanjem pomoću laži nanosi se zlo najpre nezaštićenom delu čovečanstava. Da ovo nisu bile književne fantazmagoričnosti (ili fascinacije) sa kojima su apostoli privlačili pristalice posle Isusove smrti, ne bi narod na Pilatovo pitanje koga da oslobodi: da li blagorodnog Isusa, koji nije udostojio rimskog silnika odgovora na njegova optužujuća pitanja ili Varnavu, poznatog kao neukrotivog lopova i ubicu, glasao da Isus bude razapet na krstu na brdu zvanog Golgota – Lobanja! Samo obe Marije i još nekoliko prisutnih žena preživljavale su bol i tugu, a apostoli i strah za svoje živote, a ostali prisutni su bili ravnodušni dok je Isus umirao krvareći na krstu. Kao što nije istina da je Juda izdao Isusa, već je postupio po njegovoj želji da ide da pozove vojnike da ga privedu. A zbog odanosti Isusovoj ideji i sam se obesio o maslinovo stablo koje je izabrao, pa je pre Isusa ispustio dušu…”