Momčilo Trajković: Čekač

Pod uslovom da Aleksandar Vučić održi datu reč i ispoštuje, iz njegovog kabineta saopšten datum – 30. januar, čijem su zakazivanju prethodila dva Trajkovićeva otvorena pisma „AV“ i između predsednikovo „ispaljivanje“ dogovorenog sastanka u Čaglavici prošlog vikenda. Trajković je svojevremeno želeo da razgovara i sa jednim od Vučićevih prethodnika na Andrićevom vencu – Milanom Milutinovićem, ali je kod njega više puta „poljubio vrata“.

Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, povodom javnog zahteva od prošlog petka da se sretne sa Vučićem tokom njegove posete KiM zbog ubistva predsednika GI SDP Olivera Ivanovića, Trajković je u subotu doživeo da ga predsednik najpre sabajle probudi telefonskim pozivom i da ugovore za isti dan popodne susret, a da mu se potom, posle sedam sati čekanja, niko nije ni javio ni pojavio. U nedelju je usledilo novo Trajkovićevo pismo Vučuću kome je, kao bivši potpredsednik Vlade Srbije, između ostalog poručio: „Ako Vam je cilj bio da me, čekajući razgovor s Vama, držite van sale u Lapljem Selu kako ne bih bio u situaciji da Vam javno postavim pitanja i iznesem drugačije, realno stanje, niste u pravu. Ja nisam ni u kom slučaju želeo da prisustvujem toj režiranoj predstavi, u kojoj su nažalost glavni glumci bili nesrećni ljudi, poniženi kao nikad do sad“.

Momčilo Trajković (1950), rodom je iz Čaglavice. Školovao se u obližnjoj Prištini, gde je završio Pravni fakultet. U politiku je ušao pre 40 godina. Bio je visoki funkcioner Saveza komunista na KiM, član Centralnog komiteta SK Srbije, potpredsednik Vlade Srbije i poslanik u srpskom parlamentu, član Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, da bi 1992. napravio politički zaokret i od najbližeg saradnika postao politički oponent prvog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, sa čijom se kosovskom politikom nije slagao. Osniva 1997. SPOT i sa tadašnjim episkopom raško-prizrenskim Artemijem stvara demokratsku alternativu Miloševićevoj politici iz koje je kasnije nastalo Srpsko nacionalno veće KiM. Sada je aktivan u okviru Srpskog nacionalnog foruma iz Čaglavice.

Od 2000. bio je član Predsedništva DOS, predsednik Saveznog – SRJ komiteta za KiM, Odbora KiM Skupštine Srbije, član državnog saveta Koštuničine vlade za KiM. Napisao je nekoliko knjiga o kosovskom pitanju. U penziju je otišao kao generalni direktor Agrokombinata „Ratar“ u Lapljem Selu. Bavio se i ugostiteljstvom, hobi su mu šah i stoni tenis, poznat je kao dobar pevač – amaterski se bavi muzikom.