Momčilu Perišiću 27 godina zatvora

Tu činjenicu je, po njihovim rečima, u suprotnom i izdvojenom mišljenju naveo predsedavajući sudija Bakone Moloto, koga su pri donošenju presude preglasali članovi veća Mišel Pikar i Pedro David. Novak Lukić je podsetio da je na to da vođenje rata nije zločin ukazao prvi tužilac Haškog tribunala Ričard Goldston još u vreme dok je haško tužilaštvo razmatralo mogućnost podizanja optužnice protiv predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

General Perišić je, naglasio je Gregor Gaj-Smit, „izuzetno razočaran ne samo zbog toga što je proglašen krivim, nego i preterano visokom kaznom“. Pretresno veće Tribunala proglasilo je Perišića krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketnih napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine u maju 1995.

Prema presudi, Perišić je srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku, iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine, prenela je Beta. Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto izdvojio suprotno mišljenje.

Perišić je, kako je navedeno u presudi, individualno odgovoran za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih akata (ranjavanje civila), napade na civile i progon nesrba u Sarajevu i Srebrenici. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Presudom je, međutim, utvrđeno da on nije komandno odgovoran za te zločine, zato što „nije dokazano van razumne sumnje da je između njega i počinitelja zločina u Srebrenici i Sarajevu postojao odnos nadređenog i podređenog“.

Veće je, međutim, utvrdilo da su oficiri VRS predvođeni Ratkom Mladićem u vreme zločina bili pripadnici VJ, koje je Perišić na službu u BiH uputio preko 30. kadrovskog centra generalštaba u Beogradu. „Premda je general Perišić sarađivao sa Mladićem i značajno podržavao njegove operacije, dokazima nije utvrđeno da je on imao efektivnu kontrolu nad Mladićem, niti nad bilo kojim drugim oficirom VJ na službi u VRS“, naglasilo je veće.

Perišić je jednoglasno oslobođen krivice za pomaganje istrebljenja Muslimana u Srebrenici, zato što su sudije zaključile da nije bilo dovoljno dokaza da je on mogao predvideti da će VRS sistematski ubiti hiljade ljudi.

Za artiljerijske napade na Zagreb u maju 1995, Perišić je proglašen komandno odgovornim, pošto je imao komandu i kontrolu nad oficirima SVK. On je, po presudi, stoga kriv što nije sprečio i kaznio počinioce.

Pretresno veće je utvrdilo da je Peršić „nadgledao dostavljanje obimne logističke podrške VRS i SVK… koja je uključivala velike količine pešadijske i artiljerijske municije, goriva, rezervnih delova, kao i obuku i tehničku pomoć“. Premda je pomoć upućivana i pre njegovog dolaska na čelo VJ 1993, Perišić je učinio „centralizovanijom i koordinisanijom“. Pored toga, general Perišić je stvorio posebne kadrovske centre generalštaba Vojske Jugoslavije – 30. i 40. – preko kojih su oficiri upućivani na službu u VRS i SVK, a zatim i plaćani iz Beograda, ostvarujući sva svoja statusna prava u VJ.

Zločine u Srebrenici i Sarajevu, naglašava se u presudi, „nisu počinili vojnici van kontrole koji su delovali nezavisno“, već su zlodela bila deo duge kampanje koju su nadgledali najviši oficiri VRS na platnom spisku VJ, uključujući generala Mladića. U presudi su navedeni Mladićevi saradnici koje je Tribunal osudio za zločine u Srebrenici i Sarajevu. VRS je, po presudi, tokom operacija u Sarajevu i Srebrenici „u značajnoj meri zavisila od logističke i personalne pomoći koju je nadgledao general Perišić“.

Perišić je, prema presudi, „u više navrata iskorištavao svoja ovlašćenja da pruži personalnu i logističku pomoć koja je omogućila da VRS vodi rat, iako je istovremeno bio svestan da operacije VRS uključuju teške i sistematske zločine nad muslimanskim civilima“. Značaj te pomoći, u presudi je ilustrovan rečima Mladića i Karadžića da bez pomoći Srbije i SRJ, VRS ne bi mogla da ratuje. Citirane su i reči Slobodana Miloševića da je „sve tamo (u BiH) postignuto zahvaljujući Srbiji i Armiji“. Generalu Perišiću u kaznu će biti uračunato nešto više od 1.000 dana koje je proveo u pritvoru Tribunala.

Upozoravan na ubistva civila

U decembru 1993, po presudi, oko 7.000 pripadnika VJ bilo je na službi u VRS, a Perišić je, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, zapretio da će oni koji odbiju da idu u BiH „biti otpušteni na ovaj ili onaj način“. Perišić i članovi VSO na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem nastojali su da to „sakriju“ od međunarodne zajednice.

O zločinima u BiH, koji su bili posledica namere VRS da „cilja muslimanske civile“, „ne praveći razliku između civilnih i vojnih meta“, Perišić je bio obavešten iz više izvora, piše u presudi. Perišić je „bio upozoren na činjenicu da VRS sprovodi kampanju snajperisanja i granatiranja civila tokom opsade Sarajeva“, od septembra 1992. od novembra 1995, tokom koje je „ubijeno na stotine, a ranjeno na hiljade civila“. Takođe, Perišić je „znao da je veoma verovatno da će VRS nasilno proterati bosanske Muslimane i počiniti ubistva i druga zlodela na diskriminativnoj osnovi, kada Srebrenica padne u njene ruke“, iako nije mogao predvideti da će hiljade Muslimana biti sistematski ubijene.

Nije kaznio odgovorne za napad na Zagreb

Donoseći presudu, veće se oslanjalo na obimnu dokumentaciju VJ, kao i zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, navodi Beta. Proglašavajući Perišića komandno odgovornim za dva raketna napada na Zagreb sa položaja snaga RSK, veće je utvrdilo da je on „imao efektivnu kontrolu nad oficirima VJ koji su u SVK služili preko 40. kadrovskog centra“ GŠ VJ. Iako je protiv počinilaca pokrenuo disciplinske mere, propustio je da ih kazni, iako su u SVK njegove naredbe smatrane obavezujućim, piše u sažetku presude. U napadima na Zagreb, poginulo je sedam, a ranjeno više od 100 civila.

Ništa novo o Srebrenici

– Ne ulazeći u meritum optužnice, to je izuzetno velika osuda.

Očekujem da se on žali. Konačno je vreme da se završi sa svim tim optužnicama i presudama, kako bi se okrenuli budućnosti, a ne da se stalno otvaraju stare rane i razgovara o prošlosti – rekao je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.

– Za Srbiju je veoma značajno što je u presudi utvrđeno da Perišić nije bio nadređen VRS i Ratku Mladiću i što ga je sudsko veće oslobodilo za pomaganje u istrebljenju u Srebrenici – rekao je za Betu Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom. On je ocenio da je pomalo iznenađujuće što je Perišić osuđen za napade na Zagreb, te da je prvi utisak je da je kazna dosta visoka.

– Izrečena je premala kazna. Apsolutno se pokazuje da su bili prestrogi prema hrvatskim generalima, ako se Perišića osudilo na 27 godina i to je ono što je loše – rekao je Ivan Jarnjak, potpredsednik Sabora Hrvatske koji je u vreme raketiranja Zagreba bio ministar unutrašnjih poslova

– Svaka kazna na ovom svetu blaga je za zločine koje je Perišić počinio, te je ovakva presuda ohrabrenje drugima da čine zločine i predstavlja podsticaj onima koji podržavaju fašističke ideje. Perišić zaslužuje doživotnu robiju – rekao je Amir Zukić, generalni sekretar SDA.

– Kazna je izuzetno visoka i nadam se da će biti umanjena. Nema smisla da general koji je obavljao funkciju načelnika generalštaba i imao svog komandanta bude sam odgovoran – kazao je za Betu lider NS Velimir Ilić.

– Niko na svetu ne može da bude iznenađen presudom nad Srbima u Hagu. Da postoji smrtna kazna, nijedan Srbin ne bi izašao živ. Politički generali koji su omogućili puč 5. oktobra nisu shvatili da doprinose da država pada u ropstvo – rekao je zamenik predsednika SRS Dragan Todorović.

– Ništa bitno se nije promenilo presudom, jer je Perišić osuđen za podršku u zločinima, a ne za genocid. Pitanje je da li se time za šta je osuđen može baciti novo svetlo na Srebrenicu – rekao je za Betu direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.

– Presuda je odgovarajuća i primerena. Nema razloga da sumnjamo da ima nekih političkih motiva, ali je teško objašnjivo da je Perišić imao kontrolu nad vojskom RSK, a nije imao nad Ratkom Mladićem kako se navodi u presudi – rekla je Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.