Da li je bilo propusta u obezbeđenju Donalda Trampa: Momir Stojanović za Danas o tome kako funkcioniše obezbeđenje predsedničkih kandidata

Na Donalda Trampa je pucano sa krova jedne zgrade koja se nalazila na oko 150 metara od bine na kojoj je govorio tokom mitinga u državi Pensilvaniji.

Atentator je dvadesetogodišnji Tomas Metju Kruks, kojeg je neposredno nakon atentata likvidirala Tajna služba koja obezbeđuje Trampa.

Nakon prvog pucnja, Tramp se uhvatio za uvo i pao na zemlju, a pripadnici Tajne službe su svojim telima zaklonili Donalda Trampa.

U tom trenutku čulo se još nekoliko pucnjeva, a kada je pucnjava prestala, prpadnici Tajne službe su podigli Trampa sa zemlje i odveli ga do njegovog vozila.

Momir Stojanović, nekadašnji načelnik VBA u penziji za Danas objašnjava kako funkcioniše obezbeđenje predsedničkih kandidata i kako je uopšte moguće da se ovo dogodilo. On naglašava i da je ovo posledica sveukupne atmosfere koja je stvorena u Sjedinjenim Američkim Državama u predizbornoj kampanji. Stojanović veruje da je ovo izolovan slučaj jednog pojedinca i da ne postoji neka organizacija ili neki sistem koji stoji iza ovoga.

„Staro pravilo kada je sistem obezbeđenja ličnosti u pitanju, naročito ovako visokopozicioniranih kao što je Tramp, kaže da ako je neko rešio i uporan je da izvri atentat, ne postoji nikakvo obezbeđenje ili bezbednosni sistem koji garantuje stopostotnu sigurnost. Zamislite kakvo je obezbeđenje Donalda Trampa koji je biznismen i bogat čovek, plus je bivši predsednik, pa je sada kandidat za predsednika SAD, što nam samo govori da i savršeni sistemi bezbednosti su nekada nemoćni. Prosto ne postoji potpuna zaštita“, kaže Stojanović.

On dalje objašnjava kako izgleda obezbeđenje nekoga kao što je Tramp i šta se sve preduzima kada jedna takva ličnost treba da se pojavi na javnom mestu.

„Ide prvo prethodnica koja vrši protivdiverzioni pregled maršrute kretanja, mesta na kome će ličnost da se nalazi- od bine, objekata u blizini, vozila…U masu se ubacuju tajni agenti, za koje ljudi u publici misle da su jedni od njih, jer je to sredina iz koje može da se očekuje eventualni napad. Posedaju se svi dominantni objekti i tu je napravljen glavni propust, jer je atentator upravo sa jednog od tih objekata pucao. Taj objekat je, koliko sam čuo na nekih 150 metara udaljenosti i to je preblizu. S obzirom na domete modernih snajperskih sredstava, danas je i 5000 metara blizu, a ne 150 metara“, objašnjava Stojanović.

Ipak on kaže da je kontraobaveštajna zaštita najvažniji deo obezbeđenja jedne takve ličnosti kao što je Tramp.

„Kontraobaveštajni rad predstavlja prikupljanje svih mogućih informacija koje ukazuju da je ugrožena bezbednost štićene ličnnosti. To se na žalost mnogo temeljnije radi u istočnim zemljama nego u zapadnom bloku zemalja. To se i kod nas, prema mom mišljenju loše radi. Sve se svodi na fizičko obezbeđenje, na prethodnicu, a ne da se preventivno deluje upravo kontraobaveštajnim radom. Dakle u pitanju je ceo konglomerat. Za ovakve događaje, kao što je Trampov miting pravi se elaborat gde se pokušava predvideti svaka moguća opasna situacija.

Momir naglašava i da je za bezbednosne strukture mnogo teže predvideti napad jednog pojedinca, nego neke organizovane grupe.

„Mnogo je teže pratiti pojedinca, jer u nekoj grupi uvek postoji šansa da neko napravi neku grešku koja će da oda planove te grupe. I kod nas smo nedavno imali takav slučaj, kada je vehabija- konvertit, pogodio žandarma iz samostrela. Njega nije mogla da uoči ni jedna služba jer je u pitanju momak koji se zadojio islamskim fundamentalizmom i nije bio deo ni jedne organizovane grupe. Ja mislim da je takav slučaj i kada je atentat na Trampa u pitanju, jer tamo imamo veliku podelu društva između demokrata i republikanaca. Bilo bi katastrofalno da se ispostavi da iza ovoga stoji neka organizacija ili politička opcija jer bi to bio veoma ozbiljan propust tamošnjih bezbednosnih službi“, kaže Momir Stojanović.