Momir Stojanović: Mnogo je problema u Vojsci Srbije, struka je „razvlašćena“

Podsećamo da je danas ministar odbrane Miloš Vučević izjavio da su nakon 13 godina od suspenzije vojnog roka izneti argumenti za javnu raspravu za ukidanje te suspenzije, ali da to ne znači „spremanje za rat“.

Vučević je za RTS rekao da „vraćanje vojnog roka nije vezano za probleme na Kosovu i Metohiji“.

„Podržavam napore državnog vrha i Ministarstva odbrane da se reši problem popune Vojske Srbije, taj problem je jako prisutan već dugi niz godina. Svestan bezbednosnih izazova, rizika i pretnji – potencijalnih i postojećih, podržavam napore ministarstva“, rekao je Stojanović u emisiji Newsnight na N1.

Problematično je međutim, kako navodi, to što ne znamo razloge koji su doveli do toga da Vojska danas bude slabo popunjena, slabije nego ikada u vojničkom i oficirskom kadru.

„Ako nemamo odgvor na to pitanje, onda ne možemo ni rešiti taj problem“, ocenio je Stojanović, prenosi portal N1.

Moguće je, kaže, da je problem u samim ministrima odbrane u proteklih 10 godina.

Ako pogledamo ko su bili ministri, onda nije ni čudo stanje u kakvom se Vojska Srbije nalazi, ističe on.

Moguće je i da je problem u samom sistemu vojnog školstva, da ne priprema mlade potporučnike u pogledu rukovođenja i komandovanja.

„Moguće je da tu nešto ne štima. Moguće da je uzrok i permanentno ćutanje generalskog kora“, kaže sagovornik N1.

Smatra da je problematična sama ideja uvođenja služenja obaveznog vojnog roka.

„Ukoliko stavimo van snage suspenziju odluke o obaveznom služenju vojnog roka, postavlja se pitanje kako će se primenjivati na osetljivim područjima kao što su Preševska dolina, Raško-polimska oblast i sever Vojvodine.

Kako je kazao, šta ako kod mlade populacije u tim područjima bude jakog otpora da služe vojni rok, da li će se oni kažnjavati, takođe pitanje je i šta sa onima koji imaju dvojno državljanstvo.

„Da li ćemo predvideti da su oni koji ne žele da služe obavezni vojni rok, dužni da uplaćuju iznos ekvivalentan onome koliko košta on košta“, neka su od pitanja koja, kako je Stojanović naveo, otvara ova ideja.

Rasprava o ovim pitanjima bi morala da obuhvata više resora i da sagledana iz više uglova.

Kako je kazao Stojanović, poslednjih godina, radi popune starešinskih sastava, masovno se angažuju oni koji su završili školu rezervnih oficira, a koji, prema njegovoj oceni, nemaju znanje za rukovođenje i rad sa ljudima.

„U vojsci je potrebno poverenje i autoritet“, istakao je Stojanović, navodeći da je izmenama Zakona o odbrani, potpuno razvalašćena struka, odnosno Generalštab, a sva ovlašćenja preneta su na Ministarstvo odbrane.

Stojanović podseća na izjavu predsednika da su troškovi uvođenja obaveznog vojnog roka između 90 i 120 miliona evra, dok je ministar Đorđević 2018. godine rekao da je potrebno 600 miliona evra da bi ta ideja zaživela.

„Tolika novčana sredstva se u jednom malom vremenskom periodu ne mogu uložitii. Nama su vojni objekti, kasarne zapostavljeni, nastavni centri imaju slabe kapacitete. Sve i da sve teče po planu, ideja o vraćanju obaveznog vojnog roka teško može zaživeti pre septembra, čak i decembra“, zaključio je Stojanović.