Montevideo na varoški način

Mižajka, Čedica, Steva internacionale, Burćika, Mića Giga, Tarzan, Bane Utka, Purik, Ripče, Zelenko, Bale čine tek deo standardne fudbalske postave Debelih i Mršavih ispunjavajući one osnovne uslove: Mršavi ne smeju biti teži od 60, a Debeli lakši od 80 kilograma, a svaka ekipa broji po 20 igrača.

– Sve je počelo pre 61 godinu, kada su na fudbalskom igralištu u starom Milanovcu pri put odmerili snage Mršavi i Debeli. Ove utakmice postale su deo tradicije donjomilanovačke varoši i jedino se nisu igrale u vreme preseljenja na novu lokaciju, pa je ovogodišnja 58. po redu – ispričao nam je Dragan Aleksić, doskora standardni prvotimac Debelih, sada zadužen za organizaciju ovog spektakla. Ljubiša Trajković, koji spaja organizaciju i igru za Debele, priča nam da je druženje osnovni motiv koji pokreće sredovečne i one malo starije da se svake godine odazovu pozivu selektora i dođu na ovu fudbalsku utakmicu. I onda na velikom fudbalskom terenu na kome je nekada trenirala reprezentacija Jugoslavije fudbal zaigraju penzioneri, policajci, vatrogasci, preduzetnici, ribari, kafedžije, učitelji, službenici…

Nepisano pravilo da ekipa Debelih đuture teži oko dve tone, a protivnička više nego upola manje, potvrđeno je i ove godine na merenju koje prethodi odigravanju utakmice.

– Od ‘94. godine igram za Debele bez prekida, a osnovni razlog zbog koga dolazim je druženje – rekao nam je Stevo Jelić, poznatiji kao Steva Internacionale, koji je u grupi igrača trocifrene težine. Na merenju pre početka utakmice vaga je pokazivala 136 kilograma.

– Igram tek treći put za Debele, pre toga nisam ispunjavao uslove. Naporno sam trenirao i dostigao 123 kilograma – reče Boban Jovanović Burćika.

– Dve godine sam opravdano odsustvovao, evo vraćam se na teren, spreman da dam maksimum. Mislim da ćemo danas mi pobediti, jer debelima ova vrućina ne prija, poverio nam se Čedica Adamović, sa svojih 40 kilograma najlakši igrač Mršavih, a koji druženje stavlja u prvi plan.

Osim igrača sa „zavidnim“ stažom, gotovo svake godine poneko debituje, doduše češće u ekipi Debelih. Teži su u ovogodišnjem prelaznom roku dobili pojačanje iz inostranstva.

– Razmišljao sam između Lacija i Rome, ali sam ipak pristupio Debelima. Ponudili su bolje uslove, a i ja sa 130 kilograma ispunjavam tražene kriterijume – kratko je uz osmeh objasnio Zoran Badrkić Honda, godinama na privremenom radu u Italiji, debitant u ekipi Debelih na 58. fudbalskom susretu.

Kao i na zvaničnim fudbalskim susretima pravdu su delili „prekaljeni“ arbitri. Pomoćne linijske sudije bili su Periša Petrović i Mile Novaković Šumar, a pištaljka na „zlatnoj kajli“ i crveni i žuti kartoni povećih dimenzija u rukama glavnog sudije Žike Pešića Bugarina.

– Sudićemo pošteno, a sve mora da bude po pravilima najvažnije sporedne stvari na svetu. Pa nek pobedi bolji – objasnio je Bugarin.

Na teren je izašlo po 11 igrača jednog i drugog tima i Mršavi su golom Dragiše Žurkića Muje poveli sa 1:0. Minimalnu prednost izgubili su u drugih trideset minuta igre, kada su Debeli najpre izjednačili, a onda drugim golom obezbedili da prelazni pehar do sledećeg avgusta bude u njihovom vlasništvu i usput potvrdila „da snaga na usta ulazi“. Malo teže reči izrečene u žaru igre, trzavice i po koji oštriji start zaboravljeni su u najzabavnijem, trećem poluvremenu, u kome i jedni i drugi „analiziraju“ utakmicu i spremaju taktiku za sledeću. Jer treba nastaviti tradiciju koju su ugledni Donjomilanovčani dr Milan Gligorijević, Borivoje Lombauer i Jaroslav Manojlović zarad razvijanja drugarstva, popularisanja fudbalske igre, razonode i zabave stanovnika Donjeg Milanovca 1952. ustanovili kroz fudbalski susret „Mršavi i Debeli“.

Ne zbrajajući pobede, mada čini se da je blaga prednost na strani težih, pobednik ove specifične fudbalske priče sa višedecenijskim trajanjem ipak je ova dunavska varoš koja je umela da dobru ideju očuva kroz decenije, stvarajući nove poklonike malo drugačije fudbalske igre i na terenu i na tribinama.