Italijani izlaze na izbore, na pomno posmatranim izborima, posle kojih bi ekonomski oporavak države mogao biti doveden u pitanje. Odlazeći premijer Mario Monti, poštovani bivši komesar EU i profesor ekonomije, možda je omiljen među liderima Unije, ali u Italiji, čini se da nije uspeo da ubedi birače da su reforme koje sprovodi, kao i trezvena politika ono što je ovoj državi potrebno.
S obzirom na to da se sprovođenje anketa zabranjuje dve sedmice pred izbore, poslednji podaci, od 8. februara, pokazuju da je Monti na četvrtom mestu. Međutim, on je otvoren za koaliciju sa Pjerom Luiđijem Bersanom, liderom Demokratske stranke, koji je prema tim anketama favorit.
Zahvaljujući svojoj medijskoj imperiji i obećanju da će platiti porez, bivši premijer Silvio Berluskoni je pre dve sedmice bio samo pet odsto iza Bersanija. Ranije ove nedelje, Bersluskoni je tvrdio da je pretekao Bersanija, koji je tada imao 33,8 odsto podrške građana, ali uz opadajući trend, dok je podrška Berluskoniju porasla na 27,8 odsto.
Italijanska vodeća Mediobanka predvidela je da ako Berluskoni pobedi zemlja će se suočiti sa zazorom na finansijskim tržištima i verovatno će biti primorana da traži finansijsku pomoć od Evropske centralne banke.
Takođe, ispred Montija se nalazi Bepe Grilo, komičar koji je postao političar i čiji se „Pokret pet zvezda“ zalaže za izlazak Italije iz evro-zone. Tog 8. februara, Grilo je imao 18,8 odsto podrške građana, sa uzlaznim trendom, dok je Monti imao 13,4 odsto. Inače, Grilo ne želi da formira vladu sa Berluskonijevom strankom Narod slobode, a nagovestio je da bi radije pokrenuo novi krug izbora ukoliko bi pobedio.
Interna istraživanja koje su sprovele partije, procurile su na internet sajtovima koji izveštavaju o izborima za novog papu i konjskim trkama, prenosi EUobzerver. Prema navodima ovih sajtova, Berluskoni je i dalje iza Bersanija, ali zaostaje samo četiri odsto. „Papski“ sajt navodi da Monti ima 10-11 odsto podrške građana, dok je Grilo na 17 odsto. Blog za konjske trke smatra da Monti ima 10,5 odsto, a Grilo 14 odsto.
Budući da su kandidati veoma blizu jedan drugom, teško je predvideti krajnji rezultat. Ali ako Bersanijeva stranka pobedi, prema italijanskim zakonima, automatski će dobiti 55 odsto mesta u Donjem domu Parlamenta. U Gornjem domu – gde vlada pravilo o dodeli mesta na osnovu regionalnih rezultata – situacija je otvorena. Čak i ako izgubi celokupnu izbornu trku, Berluskoni i dalje može da dobije dovoljno vlasti u Senatu da blokira sve što levi blok ili vlada levog centra žele da urade.
Interesantno je da je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc nedavno pozvao građane Italije da ne glasaju za Berluskonija za vikend. Podsetimo, bivši italijanski lider je Šulca uporedio sa čuvarom u koncentracionom logoru.
Predsednik EP izjavio je za dnevnik Bild da je Berluskoni već vodio Italiju u propast svojim neodgovornim ponašanjem u vladi i ličnim ispadima. „Na predstojećim izborima u pitanju je veliki ulog, uključujući i to da poverenje koje je izgradio premijer Monti ne bude izgubljeno. Ja sam uveren da će Italijani napraviti pravi izbor za svoju zemlju“, istakao je Šulc.
Što se tiče onih birača za koje ne može da se utvrdi za koga će glasati, list Korijere dela sera piše da ih ima oko 27,7 odsto. Kako navodi ovaj dnevnik, većina njih su penzioneri sa niskim obrazovnim statusom, ali i sredovečne domaćice, uglavnom sa juga Italije, koji se smatra za siromašan deo zemlje. Po iskustvu sa prethodnih izbora, stručnjaci smatraju da će se oko deset odsto biračkog tela odlučiti poslednjih dana za koga će da glasa.
Inače, prema navodima Rojtersa, ukoliko građani Italije izaberu vlast koja ne želi da nastavi potrebne ekonomske reforme, moglo bi da dođe difolta vlade u Rimu, što bi onda bile loše vesti i za Evropsku uniju. Kako ocenjuje ova britanska agencija, nova italijanska vlada može da bude stabilna ili reformska, a nikako i jedno i drugo.
Veća nezaposlenost, duža recesija
Brisel /// Evropska unija predviđa da će ekonomija 17 zemalja članica koje koriste evro solidno rasti do kraja godine, iako očekuje da će recesija trajati duže nego što se predviđalo pre tri meseca. U zimskoj prognozi, objavljenoj juče, EK navodi da će BDP u evrozoni ove godine verovatno opasti za dodatnih 0,3 odsto. U prethodnoj proceni predviđan je rast BDP-a od 0,1 odsto. Ipak, EK procenjuje da će evrozona tokom godine beležiti postepen rast, koji će, kako navodi, do četvrtog kvartala 2013. biti 0,7 odsto veći nego u istom periodu 2012, prenose svetske agencije. Za 2014, komisija predviđa rast za 1,4 odsto za evrozonu, odnosno 1,6 odsto za celu EU. Takođe, EK smatra da će stopa nezaposlenosti u evrozoni porasti ove godine na 12,2 odsto radno aktivnog stanovništva. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
