Visoki nivoi različitosti i inkluzije na radnom mestu povezani su sa većom produktivnošću, inovativnošću i blagostanjem radne snage, ali premalo se radi na njihovoj promociji, posebno među manjinskim grupama, saopšteno je iz Međunarodne organizacije rada (MOR) povodom novog izveštaja o radnoj snazi.
To znači da preduzeća, radnici i društva propuštaju značajne potencijale, navodi se u Izveštaju o različitosti i inkluziji na radnom mestu koji na svom sajtu prenosi UGS „Neazvisnost“
Visoki nivoi jednakosti, raznolikosti i inkluzije povezani su sa većom inovativnošću, produktivnošću i učinkom, kao i sa regrutovanjem i zadržavanjem talenata, i konačno sa dobrobiti radnika.
Međutim, prema istraživanju, samo polovina ispitanika smatra da su različitost i inkluzija dovoljno identifikovani i obezbeđeni resursima u kulturi i strategiji njihovog radnog mesta.
Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu.
Inače, samo trećina preduzeća trenutno meri inkluziju, iako je to neophodno za razvoj i poslovni napredak, ukazuje se u saopštenju MOR-a. Novi izveštaj MOR-a definiše inkluziju kao iskustvo ljudi na radnom mestu i stepen njihovog osećaja da su cenjeni zbog toga što jesu, odnosno zbog veština i iskustva kojim raspolažu.
Staž kao važna veza sa preduzećem
Prethodne studije o raznolikosti i inkluziji, kako navodi MOR, fokusirale su se na velike, često i multinacionalne kompanije, u zapadnim zemljama sa visokim prihodima. Nova analiza MOR-a “Transformisanje preduzeća kroz različitost i inkluziju”, fokusirala se na preduzeća svih veličina u privredama sa nižim srednjim i višim srednjim prihodima.
Informacije su prikupljane od raznovrsnog radnog osoblja, kao i od menadžera i viših rukovodilaca. Ispitivani su stavovi zaposlenih različite životne dobi, pola i seksualne orijentacije, kao i različitih etničkih/rasnih/verskih opredeljenja, te osoba sa invaliditetom i osoba sa HIV-om.
Studija je otkrila da je verovatnije da će osećaj uključenosti na radnom mestu biti povezan sa stažom nego sa ličnim poreklom ili karakteristikama kao što su starost, pol ili etnička, rasna i verska pripadnost. Među ispitanicima, 92 odsto višeg osoblja izjavilo je da se oseća uključeno i da se različitost poštuje i vrednuje na poslu, u poređenju sa 76 odsto ispitanika na nižem nivou. Radnici u srednjim, velikim i multinacionalnim preduzećima takođe se osećaju pozitivnije od zaposlenih u malim i nacionalnim preduzećima.
Raznolikost i inkluzija igraju „ključnu ulogu u visokom učinku radne snage, preduzeća, ekonomija i društava na globalnom nivou. Ako inkluzija ostane privilegija koju imaju samo oni na višim nivoima, preduzeća rizikuju da propuste značajne prednosti”, ističe se u izveštaju.
Samo četvrtina ispitanika je izjavila da žene čine značajan deo od 40 do 60 procenata sastava najvišeg rukovodstva, dok je trećina ukazala da na višem nivou upravljanja nema osoba sa invaliditetom. Neke manjinske grupe takođe su prijavile manje pozitivna iskustva u vezi sa inkluzijom, i ukazale na tendenciju da budu grupisane u nižim nivoima radnog osoblja.
Različitost i inkluzija kao prioriteti
Studija MOR-a ističe četiri ključna principa za postizanje transformacionih i održivih promena koje su primenljive na globalnom nivou i na sve grupe i nivoe radne snage. Prvo, različitost i inkluzija treba da budu prioritet i deo strategije i kulture. Zatim, mora postojati raznolikost u najvišem menadžmentu. Takođe, viši lideri, menadžeri i osoblje moraju biti odgovorni kao uzori. Četvrti princip je da se različitost i inkluzija moraju primenjivati tokom čitavog radnog odnosa – od zapošljavanje, preko zadržavanja do razvoja.
„Zaposleni treba da osećaju da su cenjeni, poštovani, pošteno tretirani i osnaženi kroz inkluzivnu poslovnu praksu, inkluzivnu organizacionu kulturu i inkluzivno liderstvo. Upravo taj transformacioni pristup različitosti i inkluziji značajno doprinosi ukupnom poslovnom učinku”, ocenila je Debora Frans-Masin, direktorka Biroa MOR za aktivnosti poslodavaca.
Podaci za izradu studije prikupljani su između jula i septembra 2021, tokom pandemije, a istraživanjem je bilo obuhvaćeno više od 12.000 zaposlenih u 75 zemalja, u pet regiona sveta. Podatke su prikupili Biro MOR-a za aktivnosti poslodavaca i Ogranak MOR-a za rod, ravnopravnost, različitost i inkluziju, u saradnji sa organizacijama poslodavaca i poslovnim udruženjima i mrežama za raznolikost.
Pandemija povećala nejednakost
„Pandemija COVID-19 razotkrila je i pogoršala postojeće nejednakosti u našim ekonomijama i društvima. Jednakost, raznolikost i inkluzivnost na radnom mestu su ključni pokretači otpornosti i oporavka”, izjavila je povodom rezultata studije Manuela Tomei, direktorka odeljenja MOR-a za uslove rada i ravnopravnost.
Dve trećine ispitanika je izjavilo da je od početka krize povećan nivo fokusa i akcije usmerenih na različitosti i inkluziju na njihovim radnim mestima. Sličan procenat njih je rekao da je pandemija povećala njihova očekivanja od poslodavaca da promovišu raznolikost i inkluziju.
Izveštaj MOR-a kaže da je najverovatniji način da se utiče na što više preduzeća da stvore održivu i transformacionu promenu – kombinovanje poslovnog modela raznolikosti i inkluzije sa zakonodavnim okvirima, politikama i vrednostima koje preduzeća podržavaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
