Moralizacija kapitalizma i protekcionizam

Zato, zaključuje predsednik Sarkozi, Evropska unija treba da izgradi zajednički predlog za rešenje krize koji će razmatrati na sastanku G20 (dvadeset ekonomski najsnažnijih država sveta), 2. aprila u Vašingtonu. „Moramo da bar mi iz evrozone uskladimo naše napore, jer imamo istu monetu i iste institucije“, kaže predsednik. U više navrata šef francuske države je naglašavao da je neophodno „reorganizovati kapitalizam, udahnuti mu moral… Ne smemo da dozvolimo da ijedna finansijska institucija izmakne kontroli“. Sarkozi precizira da „ne želimo da sa prljavom vodom iz korita izbacimo i bebu. Ne želimo antikapitalizam većhoćemo da udahnemo moralnost kapitalizmu“, da ga ne bismo pogrešno shvatili. Za finansijske institucije – banke, osiguranja, kreditne kuće… traže se jedinstvena rešenja, a za privredu u zavisnosti od prilika u svakoj zemlji. Nemačka privreda zavisi najvećim delom od izvozno orijentisane industrije, dok britanska zavisi više od servisa i naftne privrede.

Reorganizacija međunarodnih institucija

Predsednik Francuske posebno ukazuje na investicione fondove, locirane na egzotičnim ostrvima na Karibima i u Indijskom okeanu, optužujući ih da su špekulativnim delovanjem poremetili berze. Uporedo sa investicionim fondovima optužuje i mini-države koje privlače najbogatije oslobađajući ih od plaćanja poreza. Tokom nedavnog obraćanja Francuzima, Sarkozi zaključuje da „ne želimo da građani plaćaju za nepoštene i nemoralne“. Bez ikakve sumnje, dodajmo, na sastaku 2. aprila, G20 pokušaće da dođe do rešenja kako efikasno kontrolisati finansijske institucije. Pogotovo što su agencije za procenu rejtinga finansijskih organizacija u SAD, u više slučajeva izdavale izveštaje prilagođene potrebama.

Pariski Figaro, blizak predsedniku, konstatuje da „Nikola Sarkozi ponovo oblači kostim predsednika EU, onaj koji je nosio u drugoj polovini 2008“. Zaista, tokom nedavnog skoro dvosatnog razgovora sa novinarima, koji su prenosila tri televizijska kanala, predsednik Sarkozi je kritikovao Češku i njeno „usporeno“ vođenje EU. Njegovo pozivanje na „bar jedinstvo evrozone“, isključuje Češku koja predsedava Uniji!

Na sastanku G20, među predlozima o reorganizaciji sadašnjeg ekonomskog sistema, treba očekivati i predlog Angele Merkel o osnivanju Ekonomskog saveta u okviru Ujedinjenih nacija, poput Saveta bezbednosti. Evropa, takođe, želi da reorganizuje međunarodne institucije – pre svega Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je, kako to slikovito kaže Toni Bler, „uspostavljen u XX veku, a treba da spasava ekonomiju XXI veka“. Iako MMF okuplja 185 država, upravljačka mesta u njemu su raspoređena prema ekonomskoj snazi država u trenutku njegovog osnivanja 1945, kada je, na primer, Belgija bila ekonomski jača od Indije, a Holandija skoro dva puta snažnija od Brazila. Međutim svet se od tada promenio. Pojavile su se nove ekonomski snažne države, Kina, Indija, Brazil… koje žele da iskažu svoju snagu na međunarodnoj sceni. Još prilikom izbora Dominik Stros-Kana za direktora MMF, u jesen 2007, odlučeno je da će se preraspodeliti upravljačka mesta u MMF, prema sadašnjoj ekonomskoj snazi država članica.

Smanjenje PDV ne utiče na rast potrošnje

Pored bilateralnih sastanaka, šefovi država EU sastaće se najverovatnije krajem februara kako bi pokušali da definišu zajednički odgovor EU krizi koja pogađa sve. Posle sastanka u prvoj polovini januara, Angela Merkel i Nikola Sarkozi izjavili su da su „spremni da složno brane evropske vrednosti tokom sledećeg sastanka G20“. Međutim, Evropa nije u svemu saglasna. Velika Britanija je sa svoje strane većsmanjila porez na dodatu vrednost (PDV), želeći tako da podstakne potrošnju. Sindikati u Francuskoj upravo zahtevaju povećanje kupovne moći, međutim vlada i predsednik Sarkozi ne smatraju da je smanjenje PDV odgovarajuća mera. U nedavnom razgovoru sa novinarima, Nikola Sarkozi je upravo kritikovao tu odluku vlade Gordona Brauna, rekavši da ona nije dala rezultat, jer uprkos smanjenju PDV potrošnja i dalje opada u Britaniji.

Evropska unija priželjkuje i dogovor sa SAD. Predsednik Sarkozi je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je većrazgovarao sa Obamom, kao i da će predsednik SAD doći u Francusku početkom aprila, da bi na kraju zaključio da je „neophodno da SAD doprinesu promenama u svetu“. Nova administracija SAD i Evropa saglasni su da treba izmeniti odnos između plata zaposlenih i dobiti akcionara, uz ograničavanje/ukidanje isplate nagrada (bonusa) direktorima. Isplate enormnih nagrada za 2008. direktorima Sitigrup, Meri Linč, Deksie, Sosiete Ženeral… kada su te iste banke dobijale injekcije iz budžeta kako bi preživele, ogorčio je javnost sa obe strane Atlantika. Predsednik Sarkozi traži i ograničenje plata za agente banaka koji prodaju/kupuju berzanske zapise. Žerom Kerviel iz banke Sosiete Ženeral, iako je, u periodu 2005/07, napravio gubitak od 4.9 milijardi evra, bivao je nagrađivan, a rukovodstvo banke nije imalo pojma i još i danas ne zna kako je Kerviel, uprkos kontroli, napravio gubitak.

Strah od protekcionizma

Međutim, u krizi se sve više javljaju protekcionističke tendencije, koje nagrizaju jedinstvo. Francuska želi da pomogne svoju industriji pod uslovom da ne izmešta proizvodnju u zemlje sa jeftinijom radnom snagom. Nikola Sarkozi čak je uzeo za primer izmeštanje u Češku, članicu EU, iako je protekcionizam unutar EU nespojiv sa njenim osnovnim načelima. Najzad, Francuska ove nedelje objavljuje da daje po tri milijarde evra kredita Renou i Pežo-Sitroenu, pod uslovom da u narednih pet godina ne izmeste nijedan od sadašnjih proizvodnih pogona iz Francuske, i ne otpuste zaposlene, što odjekuje poput bombe u Češkoj i Slovačkoj, gde su većizmešteni mnogi pogoni automobilske industrije. Češka, koja predsedava Uniji, najavljuje sastanak šefova država članica EU, kako bi se raspravilo ovo pitanje. Sredinom ove sedmice, kompanija Pežo-Sitroen doliva ulje na vatru saopštavajući da će ukupno u svim svojim pogonima u svetu otpustiti 11.000 radnika, od čega će tri do četiri hiljade u Francuskoj dobrovoljno otići u penziju, te se tako neće narušiti dogovor sa državom.

U najočitije protekcionističke predloge spadaju i oni koje je ponudio Nikola Sarkozi, da se smanji PDV samo za proizvode EU! Kamal Nat, ministar trgovine i industrije Indije, članice G20, tokom posete Evropi, u intervjuu medijima izjavio je: „Strahujemo od protekcionizma Zapada. Mere koje preduzimaju Evropa i SAD, boreći se sa svetskom krizom, vrlo su protekcionističke, posebno prema nekim državama. Tokom godina, Zapad je zahtevao da otvorimo naše tržište, a danas mi zapažamo da to oni ne čine… Domaća automobilska industrija je sve zaštićenija…“ Ne treba zaboraviti da protekcionizam vodi padu kvaliteta i povećanju cena zaštićenih proizvoda.

Sa jedne strane, često se izražava briga da će se na sastanku G20, početkom aprila, usvojiti samo uopštene deklaracije o neophodnosti jedinstvenih mera, zajedničkog delovanja, dok će konkretne mere izostati. Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel upozorava da „postoji rizik da nam kažu, kada se prilike srede, pustite nas na miru, mi odlično funkcionišemo“.