Moralni dug Berlina Grčkoj – zastareo

 – Premijer Grčke Aleksis Cipras ponovo je „bolno pitanje“ ratnih reparacija, kako komentariše EUobzerver, stavio na dnevni red u svom „krajnje emotivnom govoru… zabiberenom opaskama o nacizmu, Trećem rajhu i Holokaustu“ tokom parlamentarne rasprave u utorak.

Cipras je, naime, ponovio da Grčkoj nikada nije plaćena šteta koja je naneta njenoj infrastrukturi tokom rata. Berlin, prema njegovim rečima, nije ispunio svoj „moralni i materijalni istorijski dug“ prema Grčkoj.

Pomenuti arhiv, kaže zamenik ministra odbrane Kostas Isikos, sada se digitalizuje, pa će univerziteti, škole i građani uskoro imati pristup vrednom istorijskom materijalu. „Arheološka iskopavanja, nezakonita eksploatacija rudnika, uništenje nacionalnih spomenika, pljačkanje, uništavanje aerodroma, luka, mostova, puteva i kuća koje su širom Grčke činile nemačke okupacione snage zabeleženi su u dokumentima. Kako je većinu ovog materijala prikupila nemačka vojska, nesporno je da su oni odgovorni“, navodi Grčki reporter.

Ali u Atini više ne pominju samo reparacije već, ponovo, i mogućnost zaplene nemačke imovine u Grčkoj kao kompenzaciju za ratne zločine. Ministar pravde Nikos Paraskevopulos zapretio je da bi mogao da potpiše odluku Vrhovnog suda o obeštećenju žrtava zločina koje su esesovci 1944. počinili u mestu Distomo, stotinak kilometara od Atine. Sveteći se zbog napada gerilaca, Nemci su tada ubili 214 civila, među njima bebe i trudnice.

Paraskevopulos je, međutim, dodao da će njegova konačna odluka zavisiti od „složenosti slučaja“ i procene nacionalnog interesa Grčke. Konačnom sudskom odlukom iz 2000. godine potomcima žrtava dodeljeno je (na papiru) 28 miliona evra, a žalba Nemačke je odbijena. Ipak, grčki propis kaže da „prinuda protiv strane vlade ne može biti sprovedena bez dozvole ministra pravde“.

Pre 15 godina ministar pravde u vladi PASOK-a potpisao je odluku kojom je naložena zaplena Geteovog instituta u Atini, ali se od toga odustalo pošto je Berlin posle nekoliko dana pristao da Grčka uđe u evrozonu.

U aktuelnim nadgornjavanjima Grčke i Nemačke podstaknutim pre svega grčkim dugovima Evropskoj uniji i MMF-u najdalje je otišao ministar odbrane Panos Kamenos, vođa desničarske stranke Nezavisni Grci. Kamenos je zapretio da će, ako Grčkoj ne bude odobren odgovarajući sporazum, Atina preplaviti Evropu migrantima, uključujući džihadiste Islamske države. „Talas ljudi moći će da ode pravo u Berlin“, rekao je Kamenos, koji je ranije tvrdio da Evropom vladaju nemački neonacisti. Sličnu izjavu – o migrantima – prošle nedelje je dao ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Kocijas.

Nemački zvaničnici ranije su odbacili zahteve Grčke za reparacijama, navodeći da je to pitanje davno rešeno. Na tom tragu je i zaključak Rajnharda Milera, komentatora Frankfurter algemajne cajtunga: „Ne samo nemački sudovi, već i Evropski sud pravde i Međunarodni sud pravde u Hagu nisu otvarali ovo pitanje iz dobrih razloga“. Za ideju o plenidbi imovine Miler kaže da je „pogrešna, avanturistička i nečuvena“.