Moralni i profesionalni sunovrat srpskih sudova

Novinar “Malog žurnala” piše da su sebičnost i ambicija sudija koji sklapaju sumnjiva “patnerstva” izmenile sliku sudstva u očima domaće javnosti.

“Nekad je narod prilazio sudu sa strahopoštovanjem, a u pojedinim prilikama u pravosuđe zemaljskih zakona imao više vere nego li u boga. A danas?”, pitao se novinar u tekstu.

Da bi potkrepio svoju tvrdnju o opskurnom stanju u srpskim sudovima uzeo je kao primere dva slučaja utaje opštinskog novca koji su počinjeni pod sličnim okolnostima, a kasnije se završili različitim sudskim epilogom.

Miloju Lešjaninu, pisaru iz Aleksinačkog sreza, koji je utajio novac prikupljen od naroda za državnu hranu, umesto da ga pošalje Upravi Fondova, sud je odredio pritvor.

Drugi slučaj se odnosio na Miloja Petrovića, ekonoma jednog niškog preduzeća koji je izvršio skoro identičnu prevaru kao Lešjanin.

Radilo se o utaji “sumice od 40.000 dinara”, kako ironično navodi novinar, koja je takođe bila opredeljena za državnu hranu i koja je trebalo da stigne na adresu Upravnih Fondova.

Petrović je kao i Lešjanin odmah pritvoren, međutim, nedugo zatim Prvostepeni sud u Nišu ga je oslobodio svake opužbe.

Sud je u svom obrazloženju povodom te odluke istakao da nije po zakonu voditi krivični postupak protiv Petrovića za utaju državnog novca, jer on nije činovnik u državnoj službi, već radnik u privatnom sektoru.

Jedina šansa da se Petroviću sudi bila je da ga tuže privatna lica koja bi snosila sve troškove suđenja. Da apsurd bude veći Petroviću je iz suda stiglo i izvinjenje zbog povrede njegovih osećanja kao “samostalnog radnika”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.