Moramo stalno biti u pripravnosti zbog ekologije (VIDEO)

A koliko je u svemu tome ekološki aktivizam bitan videlo se po tome da smo već nakon Ekološkog ustanka imali zatvaranje dva pogona u Srbiji, došlo je do reakcije. To je pomak koji pokazuje da kada ima dovoljno kritične masekoja ukazuje na probleme, onda i vlast reaguje, objašnjava Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku FPN.

Odgovarajući na pitanja čitalaca i novinarke Aleksandre Popović  u rubrici Intervju na mreži na Fejsbuk stranici lista Danas, on je objasnio da ne može biti optimističan u pogledu očekivanja građana o zaštiti životne sredine dokle god se ne podignu postrojenja za preradu otpada.

– Da smo u Švedskoj, mogli bismo da očekujemo urgentnu reakciju vlasti i rešavanje problema. Ovde smo kada se desio problem sa Barom Reva, imali reakciju zamenika gradonačelnika Beograda koji je već stopirao taj lokalitet za istovar šuta na tom mestu, gde se godinama odlaže građevinski otpad. Jedino što građani mogu da očekuju to je jedino onsa kada oni deluju konkretno u smislu građanskog aktivizma na licu mesta, i onda vlast jedino reaguje. Imali smo slučajeve na Staroj planini da su se ljudi borili četiri godine za svoje reke i izvojevali pobedu koja nije konačna, ali to je prikaz da kada se borimo kao građani imamo određenu vrstu moći. Ma koliko nam situacija izgledala beznadežna, na partikularnim ciljevima mogu da se posvete i očekuju makar privremene ciljeve. Nije uvek rešenje da se građani angažuju ali ako je to jedino rešenje, moraju se organizovati da bi skrenuli pažnju na to šta je dobro rešenje za društvo. Moramo stalno biti u nekoj vrsti ekološke pripravnosti u kontekstu ekološkog aktivizma da bismo imali zdraviju životnu sredinu ili bar zdraviju od ove što jeste sada – objašnjava Marko Vujić.

Govoreći o ekološkim politikama, uređenju prostora i planovima, Vujić je istakao da na papiru situacija uopšte nije loša, strateški dokumenti postoje kao i pravci kretanja u ekološkoj politici, ali da je u praksi stvar potpuno drugačija.

– Postoje strateški dokumenti ali to je mrtvo slovo na papiru, jer izvršna vlast ne konsultuje strateška dokumenta niti zakone. Mi imamo krovnu strategiju, Stategiju održivog razvoja, usvojenu 2011. godine koja je važila do 2018. godine, jedaa ambiciozni dokument koji je istekao a da novi nije usvojen. I mogu da kažem da ništa iz strategije nije ispunjeno. Ni nje ne bi bilo da nije Švedska agencija za  zaštitu životne sredine finansirala njenu izradu. To dovoljno pokazuje da dokumenta donosimo zbog Brisela, drugih a ne bi ih poštovali. Neki drugi interesi su izgleda bitniji i važniji od ekološkog razvoja, uvođenja ekoloških standarda i ekološke modernizacije i svega onoga što je dorživi razvoj jedne države – objašnjava Vujić.

Na pitanje da li je to slučaj i sa kompanijom Rio Tinto, da neki interesi sprečavaju ekološki razvoj, i da li veruje da će ta kompanija poštovati sve ekološke standarde u svom radu i proizvodnji kao što obećava, Vujić je rekao da Rio Tinto nema dobru reputaciju u svetu.

– Papir trpi sve ali se snaga i ozbiljnost države ogleda u tome koliko poštuje pravno-normativni okvir koji je sama donela. Naše vlasti, i to sve redom da ne izdvajam nikoga, nisu baš mnogo pažnje davale na životnu sredinu, bilo je i ranije prljavih investicija, ali su sada intezivirane. Tendencija ove vlasti je hibridna industrijalizacija, što veći broj radnih mesta ne bitno pod kojim uslovima i kojim subvencijama, samo da ih je što više, cenu, jedan linearni progres koji ne mari za životnu sredinu. Rio Tinto želi da ovde iskopava rudu od koje će praviti litijum-jonske baterije. Rio Tinto nema dobru reputaciju, gde god da su radili ostavili su gorak utisak kod vlada tih dražava. Poučeni tim iskustvo predstavnici vlasti moraju biti obazriviji u donošenju odluka zbog zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. To nema cenu. Ceo process vađenja jadarita i prerade može biti jako invezivan. Postoji niz komplikovanih standarda ali je pitanje je da li će ih primenjivati, ta ekološka standardizacija verovatno ne mora da se baš usklađuje previše kada je reč o slučaju Srbije. Možemo nabrajati investicije koje su sve problematične, tu je i Bor, Semderevo, Zrenjanin – kaže Marko Vujić.

Govoreći o principu predostrožnosti u ekološkoj politici, sagovornik Danasa naveo je da su se mnogi projekti, koji su kroz istoriju predstavljani kao odlična ekološka rešenja, pokazali kasnije lošim i antiekološkim. To je bio slučaj sa mini-hidro centralama, to je slučaj i sa bio gorivima. Pa čak i električni automobili, smatra Vujić, mogli bi da se drugačije percipiraju nakon nekog vremena zbog eksternala i baterija, koji i nisu baš tako zelena rešenja.

Odgovarajući na pitanja o ekološkom aktivizmu u Srbiji, objasnio je da je ekologija postala politička tema.

– Ekologija je postala par exelans politička tema i dosta je uticajna na međunarodne odnose, na odnose unutar država i u samoj Evropskoj uniji. Ne treba zato diskreditovati ekološke proteste zbog političke dimenzije koju oni nose. Sa ovom vrstom ekološkog aktivizma u Srbiji koji nije nasilan može nešto da se menja, takvi protesti treba i da ostanu. Lideri opozicije treba da budu izopšteni iz organizacije ovakvih protesta, nema stranačkog aktivizma i mislim daje vlast to razumela. To je bitno za opstanak zdravih ekoloških protesta. Građani su razočarani politikama, a svoj aktivizam i želju da poboljšaju svoje okruženje vide u borbi za zdrav život. Protesti mogu da budu politički u smislu da se borite protiv neke ekološke politike ali ne treba da budu stranački – naveo je Vujić.

On je posebno istakao, referirajući na jačanje zelenih pokreta u Evropi a posebno Nemačkoj gde se potencijalno može računati na dobar rezultat Nemačke zelene partije na izborima u septembru, da Srbiji nedostaje kvalitetna zelena partija.

– Građani bi sigurno podržali one koji žele da se angažuju politički. Neka nova zelena stranka bi u tom smislu bila potrebna Srbiji. Ono što su iskustva Istočne Evrope, to je da su zelene stranke predimenzionirale značaj ekologije bez ostalih važnih državnih pitanja pa su ostale s malom podrškom. Vrlo je bitno imati širok diverzitet polititčkog programa da bi zeleni imali podršku građana. Videli smo da razne stranke preuzimaju ekološke postulate, pokušavaju da promovišu zelenu politiku, ali ne verujem preterano u iskrenost njihovih namera. Jedino što verujem da svi sigurno žele čistu i zdravu Srbiju. Ali pre svega žele političke poene, primetili su slabu tačku vlasti i aktivizam građana, pa žele da prikupe političke poene – ocenjuje Marko Vujić.

On je dodao da ako dođe do jačanja zelenih stranaka u Evropi, to će imati efekta na ostale zemlje pa i našu zemlju, teže će se dolaziti do sredstava za zaštitu životne sredine ukoliko se šteti životnoj sredini i globalnom zagrevanju.

Opasan otpad

Puno je ekoloških problema u Srbiji i svi su jednako važni. Ipak, opasan otpad je najveća nepoznanica. Opasan otpad je taj za koji ne znamo kako i gde se odlaže, gde se zakopava, znamo da je najčešće u Banatu zakopavano u njive. Broj ovih lokacija sigurno je veći nego što se o njima govori. Taj otpad je posebno opasan je jer dolazi u zemlju, vodotokove, utiče na proizvodnju hrane, na zdravlje ljudi – upozorava Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku FPN.