MORATINOS: Došlo je vreme da Zapadni Balkan krene napred

Prema njihovim rečima, saradnja zemalja regiona i ispunjavanje uslova koji su jasno zacrtani u dokumentima Evropske unije, jesu put ka bržem pristupanju Evropskoj uniji.

Nakon što je održan sastanak EU-Zapadni Balkan, Moratinos je na konferenciji za novinare ocenio da je na prostoru Zapadnog Balkana poslednjih meseci došlo do velikog napretka i da je za region došlo vreme „puno nade i vreme da se krene napred“.

Moratinos je, međutim, ukazao da je i u budućnosti potreban dodatni angažman i odgovornost kako bi u regionu došlo do potpunog pomirenja, napretka i kako bi se postigli veći ciljevi koji su važni za pristupanje EU.

Šef španske diplomatije obećao je pomoć EU kako bi se ojačala perspektiva Zapadnog Balkana u ekonomskom i političkom segmentu.

– Ono što EU traži jesu reforme. Zemlje Zapadnog Balkana moraju da prilagode svoje zakonodavstvo evropskom“, kazao je Moratinos i dodao da je samo na zemljama regiona odgovornost za brzinu napretka ka evropskim integracijama.

On je takođe rekao da je Zapadni Balkan „uspešna priča EU, koja je poslednjih godina na tom prostoru uradila veliki posao“.

Moratinos je zaključio da nije potrebno imenovati specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan i da odgovornost za napredak treba da preuzme svaka zemlja pojedinačno, ali kroz regionalnu saradnju i saradnju sa EU.

Moratinos u Sarajevu boravi u svojstvu suorganizatora konferencije, jer je održana na inicijativu predsedavajuće EU Španije.

Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da je sa današnjeg skupa u Sarajevu poslata svetla slika novog zamaha, uspeha i opredeljenosti EU za dalje proširenje.

Ističući da je regionu Zapadnog Balkana dat prioritet kod vođenja politike EU, File je ocenio da je sa današnjeg sastanka poslat pozitivan signal što treba da bude dodatni stimulans za dalji napredak regiona ka evropskim integracijama.

Prema njegovim rečima, na današnjem sastanku na ministarskom nivou u Sarajevu bilo je reči o napretku svih zemalja regiona u procesu pridruživanja EU.

Upitan da li EU ima razvijenu strategiju za rešavanje problema između Kosova i Srbije, File je rekao da će EU u ovom slučaju postupati prema rezoluciji UN i da će se sačekati konačna presuda Međunarodnog suda pravde o tom pitanju ali i da će se posmatrati politički proces posle presude.

File je rekao da je EU zabrinuta zbog krize u evrozoni zbog čega je naglasio nužnost intenziviranja dijaloga među zemljama regiona, posebno kada su u pitanju ekonomske teme i regionalno privredno i ekonomsko povezivanje.

On je dodao da zemlje Zapadnog Balkana mogu da učestvuju u „agendi 2020“ što predstavlja strategiju EU za razgovor sa trećim zemljama o ekonomskim temama.

Govoreći o Bosni i Hercegovini, File je rekao da u EU svi sa nestrpljenjem očekuju da BiH posle oktobarskoh izbora „iz dejtonske pređe u briselsku fazu funkcionisanja“.

Moratinos je rekao da će BiH i Albaniji uskoro biti odobren bezvizni režim za putovanje u zemlje Šengenskog sporazuma i da će ta vest biti obznanjena „vrlo brzo, u toku ove godine“.

– Mi nismo promenili pravila igre i Evropska komisija i dalje stoji iza svojih preporuka. Kada BiH i Albanija ispune tražene uslove, nema razloga da im se ne odobri bezvizni režim – rekao je File.

Sastanak u Sarajevu je počeo rano jutros i trajao nešto više od tri sata. Na sastanku je usvojena i usaglašena izjava koju je predložila Španija kao predsedavajuće sastanku, a kojom se potvrđuje posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Sarajevski samit je održan iza zatvorenih vrata, a prisustvovalo je 48 delegacija iz zemalja EU, Zapadnog Balkana, predstavnici međunarodnih organizacija, Saveta Evrope, NATO-a, SAD, Rusije i Turske.

Na sastanku su učestvovali šefovi diplomatija svih zemalja regiona i Kosova. Šef švedske diplomatije Karl Bilt kazao je uoči sastanka da je skup „poruka predanosti EU zemljama Zapadnog Balkana“, ali i ohrabrenje zemljama da se dodatno angažuju na evropskom putu.

Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini ocenio je da skup na visokom ministarskom nivou pokazuje „snažnu posvećenost Evropske unije balkanskim zemljama“.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nije se obratila novinarima na pres konferenciji, ali je ranije izjavila da je u Sarajevo došla drugi put „kako bi iskazala svoju čvrstu opredeljenost za BiH u političkom ali i ekonomskom smislu, za brži napredak prema Evropskoj uniji“.

Ona se založila za zajedničko rešavanje i sprovođenje preostalih reformi kako bi došlo do bržeg napretka u regionu, izgradnji poverenja, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja bolje budućnosti svih građana BiH.

Kako je javio Tanjug, pozivajući se na diplomatske izvore, Srbija je u Sarajevu osujetila još jedan pokušaj predstavnika Prištine da na ministarskoj konferenciji EU-Zapadni Balkan u Sarajevu govore izvan Rezolucije 1244.

Tanjug u diplomatskim krugovima saznaje da je sinoć u Sarajevu, uoči same konferencije, bilo pritisaka na srpsku delegaciju da pristane na varijantu da se skupu obraća predstavnik privremenih vlasti Kosova Skender Hiseni, a da ga pri tom ne najavi šef Unmika Lamberto Zanijer.

Pojedine države vršile su pritisak da Zanijer ne govori, pa čak i da ne bude fizički prisutan na konferenciji. Beograd je to odlučno odbacio, pa je nastup privremenih vlasti Kosova ostao u okvirima Rezolucije 1244.

Posle neuspešnog okupljanja predstavnika Beograda i Prištine u Sloveniji, na Brdu kod Kranja, nedeljama je tražen kompromis za nastup predstavnika Prištine, a dsa ciljem da se obezbedi učešće Srbije.

Tako je dogovoreno da privremene vlasti Kosova u Sarajevu budu predstavljene po „Gimnih formuli“.

To znači da skup ima neformalni karakter, na jarbolima nema zastava država, a učesnici su zastupljeni samo imenom, bez naziva države, to jest teritorije.

Pritisci da se Hiseniju omogući da govori „samostalno“ bio je još jedan pokušaj da se na mala vrata „zaobiđe“ Rezolucija 1244.

Konferencijski sto u Sarajevu pravougaonog je oblika, a Hiseni je sedeo do šefa Unmika.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je sedeo na istoj strani stola, ali nešto dalje od njih.

Tanjug u diplomatskim izvorima saznaje da je srpsku pokrajinu, koja je jednostrano proglasila nezavisnost, u samo jednoj rečenici spomenuo je zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg, citirajući potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, prilikom posete Beogradu, da se o tom pitanju „slažemo da se ne slažemo“.