„Morava“ ili državna glupost

Svuda po svetu ima simbola jezivog rasipništva i megalomanije države u javnim investicijama. Aerodromi „Hueska“ u Španiji i „Radom-Sadkow“ u Poljskoj primeri su promašenih investicija koje nikad nisu „stavljene u funkciju“ i avetinjski zjape prazni, svedočeći o gluposti idejnih tvoraca.

Reagovanje Pres-službe Kabineta potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture („Kada će proraditi Aerodrom Morava“, (Danas, 17-18. avgust 2019. godine) predstavlja omaž jednoj takvoj, domaćoj gluposti – aerodromu „Morava“.

U pokušaju da demantuje navode mog teksta „Aerodrom Morava bez aviona i putnika“ (Danas, 10. avgust 2019.) Pres-služba Kabineta reagovala je neuverljivo i neubedljivo.

U tom svojevrsnom omažu najpre se, nehotice, priznaje (iako se želelo suprotno) da je „Morava“ ipak političkom voljom pretvorena iz vojnog u civilno-vojni aerodrom. Pri tom, je manje bitno što je „pragreh“ 2010. godine napravila Vlada „žutih“ (Demokratske stranke). Kabinet potpredsednice aktuelne Vlade veruje da je ta konverzija bila „motivisana pre svega ekonomičnim, racionalnim i efikasnim korišćenjem postojećeg infrastrukturnog kapaciteta“.

Pa su na tom uverenju naprednjaci nastavili tamo gde su „žuti“ stali – aktuelna Vlade ceneći „pre svega strateški povoljan, centralni geografski položaj Aerodroma ‘Morava’, ali i povezivanje aerodroma sa ostalim vidovima saobraćaja (a posebno imajući u vidu planiranu izgradnju Moravskog koridora)“ donosi odluku „da se završe svi započeti radovi i stvore uslovi za ishodovanje dozvole za korišćenje aerodroma“.

Dakle, Vlada iz 2010. godine bila je „motivisana“, a aktuelna Vlada je „cenila“. Moje pitanje je: da li postoji studija (analiza) isplativosti projekta konverzije aerodroma „Morava“ kao dokaz na osnovu kojeg je Vlada iz 2010. godine bila „motivisana“, a aktuelna Vlada „cenila“ da se vojni aerodrom „Lađevci“ pretvori u civilno-vojni „Morava“? Pres-službi Kabineta mogla bi da tu analizu, ako postoji, javno objavi i tako demantuje da je „Morava“ politički projekat.

Deo tog političkog projekta je, po priznanju Pres-službe, i plan da na „Moravi“ bude „izgrađena i nova, najmodernije opremljena pista na Balkanu, koja će moći da prihvati i najveće avione na svetu poput ‘boinga B-747’ ili „erbasa A-380′“. I opet pitanje: da li bi Kabinet bio ljubazan da stavi na uvid javnosti studiju isplativosti izgradnje „najmodernije opremljene piste na Balkanu“?

Da je „Morava“ građena političkom voljom svedoči još jedan detalj u kome se kaže da se redovni letovi s ovog aerodroma očekuje „do kraja ove godine ili najkasnije do leta 2020. godine“ a do tada prioritet ima sticanje iskustva novozaposlenih radnika. Kao razlog zbog kog aviokompanije još nisu otpočele sa saobraćajem navodi se proceduralni problem kašnjenja vazduhoplovnih publikacija za aviokompanije sa neophodnim informacijama o aerodromu. Kakav je to investitor koji pravi brošure za svoj biznis nekoliko dana pred otvaranje aerodroma?

Ozbiljni preduzetnici najmanje godinu dana unapred obaveštavaju kupce svoje nove usluge kad će se ona pojaviti na tržištu. Dakle, ne čeka se poslednji momenat. I taj detalj otkriva kako je izgradnja „Morave“ rađena navrat-nanos posle političke odluke da se uđe u takvu investiciju.

Da bi se prikrila politička odluka zloupotrebljena je i dozvola za korišćenje aerodroma. Naime, kad sam tekst „Aerodrom Morava bez aviona i putnika“ predao redakciji Danasa 7. avgusta na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva u evidenciji srpskih aerodroma sa dozvolom za korišćenje nije bio upisan aerodrom „Morava“. Vidim da je naknadno upisan, ali je upis antidatiran na 27. jun 2019. kako bi ispalo da je predsednik Srbije 28. juna svečano otvorio aerodrom s dozvolom.

Zanimljivo je da je na dan otvaranja, predstavnik aerodromskog operatora izjavio novinarima pred najvišim državnim funkcionerima da bi aerodrom „Morava“ do kraja nedelje (5. jula) trebalo da dobije sve potrebne dozvole za obavljanje komercijalnih letova. Dakle operator aerodroma ili nije znao da je dozvola izdata dva dana ranije (27. juna) ili je izdavanje dozvole antidatirano. Do ovog brže-bolje upisa „Morava“ je imala privremenu dozvolu, o tome valjda postoji dokaz u Direktoratu. Čudi me da Kabinet potpredsednice Vlade ništa ne zna o sudbini zapisnika nadležnih inspekcija koji su pregledale aerodrom i pistu pre otvaranja i izdavanja dozvole. Možda bi i njih trebalo objaviti, ako nisu pocepani.

U informacijama „stručne i tehničke prirode“ koje u svom odgovoru navodi Pres-služba nisam primetio nijedan ozbiljan argument za demanti. A koliko su informacije ozbiljne vidi se iz konstatacije Pres-službe da je „tzv. kobasica jedan kilometar udaljena od ulaza u helikoptersku jedinicu“. Umesto odgovora, prilažem fotografiju s aerodroma „Morava“ koja govori sama za sebe.

I na kraju, cena! Aerodrom „Morava“ do sada je koštao 25 miliona evra, a koštaće još toliko. Ukupno 50 miliona evra. Za te pare Srbija će, kaže Kabinet, dobiti vazdušnu luku s najmodernije opremljenom pistom na Balkanu koja će moći da prihvati i najveće avione na svetu poput „boinga B-747“ ili „erbasa A-380“.

Kako kaže narodna poslovica – lupi i osta živ.

Za sletanje-poletanje aviona „erbas A380“ pod punim opterećenjem (400 tona) potrebna je pista od četiri kilometra. Dakle taj avion (i „boing 747“) pod punim opterećenjem ne bi mogao da se zaustavi na kraju piste ni beogradskog aerodroma koji nije tehnički opremljen da servisira A380 zašta je potreban potpuno novi model aerodroma, uključujući i novu aerodromsku zgradu. Samo tri aerodroma u regionu – Beč, Budimpešta i Atina – osposobljeni za prihvat najvećih aviona na svetu. I još jedan detalj. Vodeći računa o isplativosti saobraćaja aviokompanije ne koriste ovaj tip aviona za letove koji traju manje od 10 sati. (Taj luksuz sebi je priuštio Emirejts koji na 340 kilometara dugoj liniji Dubai-Muskat prevozi putnike avionom Erbas A380.) Hoće li, posle izgradnje nove najmodernije piste na „Moravi“ neka avio-kompanija uvesti let od Kraljeva do Čikaga?

Kome to treba?

Razumem da je cilj nespretnog reagovanja Kabineta potpredsednice Vlade bio da „ispuni normu“ i zaseni prostotu.

Ako je, međutim, nivo znanja potpredsednice Vlade na nivou znanja njenog kabineta, onda nije čudno što su infrastrukturni objekti po Srbiji tako očajno loši.

P. s.

Preporuka za lečenje gluposti: obavezan studijski boravak srpske državne delegacije u poljskom gradu Radomu na kratkom kursu s temom „Kako aerodrom može da bude promašena investicija“. I tamo je novcem poreskih obveznika (30 miliona evra) vojni aerodrom pretvoren u civilni, produžena pista i instalirana oprema za sletanje velikih aviona. Vlast se hvalila da će aerodrom opsluživati oko 270.000 putnika godišnje. Međutim, prve godine nije bilo nijednog putnika, a druge tek oko 800. I aerodrom je zatvoren. NJegov glavni problem je – lokacija. Na 150 kilometara oko njega ima još četiri aerodroma koji pokrivaju potrebe regiona. Država kao investitor nije razumela da su veličina potencijalnog tržišta i odgovarajuća lokacija jedini faktori na osnovu kojih se avioprevoznici odlučuju da sarađuju s nekim aerodromom. Zato nijedan avioprevoznik nije hteo da otvara nerentabilne linije na Radom-Sadkowu.