Epidemija morbila prijavljena u KBC Zemun: Zaraženo sedmoro zaposlenih, primaju se samo hitni slučajevi, bebe nisu ugrožene

Slavica Maris, epidemiološkinja i načelnica Jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, kaže za Danas da je tokom današnjeg dana u KBC Zemun, među zaposlenima, ukupno registrovano sedmoro obolelih.

Virus morbila dokazan na Torlaku

„Od tog broja, petoro njih su zdravstveni radnici, a dvoje su nemedicinsko osoblje. Istovremeno, od ukupnog broja obolelih, dakle sedmoro, kod troje je virus morbila potvrđen u referentnoj laboratoriji Instituta za viruse i serume Torlak, dok je kod dve osobe dijagnoza postavljena na osnovu kliničke slike i epidemioloških podataka o povezanosti sa osobama kod kojih je laboratorijski potvrđen virus, dok se za dvoje čekaju rezultati laboratorijskih analiza“, kaže epidemiološkinja Maris za Danas.

Dodaje da sve obolele osobe pripadaju uzrastnoj grupi od 29 do 56 godina.

„Za šest obolelih je nepoznat vakcinalni statis, dok je jedna osoba vakcinisana jednom dozom MMR vakcine. Od ovih sedam obolelih, četiri osobe su zaposlene u bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC Zemun, dok su tri u različitim jedinicama te ustanove. Najvažnije je da za sada među pacijentima nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od malih boginja. Pratimo epidemiološku situaciju, svakodnevno smo u kontaktu sa kolegama iz KBC Zemun, infektolozima, uključena je i Republička sanitarna inspekcija radi preduzimanja mera iz sopstvene nadležnosti, redovno održavamo sastanke u KBC Zemun, juče je bio sastanak Komisije za kontrolu i prevenciju bolničkih infekcija“, ističe naša sagovornica napominjući da su naložene sve mere, kao i da je “ najbitnije od svega da ne očekujemo neko veće širenje morbila uz adekvatno poštovanje svih mera koje mo naložili“.

Zbog morbila samo hitan prijem

„S obzirom na to da je najveći broj obolelih zaposlenih bio upravo u bolnici za ginekologiju i akušestvo, u toj bolnici su privremeno obustavljeni elektivni prijemi do odjave epidemije, samo se odvijaju hitni prijemi. Za sve zaposlene je naložena revizija vakcinalnog statusa, što je u toku. U slučaju da zapsoleni ne poseduje medicinsku dokumentaciju kojom dokazuje da je vakcinisan, odnosno preležao morbile, onda se rade serološka ispitivanja prisustva IgG antitela na virus morbila. Ukoliko su rezultati negativni tada se odmah započinje vakcinacija“, navodi Maris.

Prema njenim rečima, dosad su identifikovali za zaposlene sve najbliže kontakte sa obolelima, ali su i  stupili u kontakt sa svim pacijentima, uključujući i otpuštene.

Pacijenti dobili informaciju da su bili u kontaktu sa infisiranima

„I za njih je izvršena provera vakcinalnog statusa. Većina pacijenata je vakcinisana sa dve doze vakcine, a bilo je i nevakcinisanih. Data im je informacija da su bili u kontaktu sa zaraženima i da postoji mogućnost zaražavanja, odnosno ispoljavanje simptoma malih boginja. Dat im je savet da se jave lekaru ukoliko se pojave simptimi“, objašnjava epidemiološkinja.

Kako kaže, od mera u celom KBC Zemun obavezno je nošenje maski za sve zaposlene da bi se sporečilo dalje širenje infekcije.

„Osoba je zarazna poslednji dan inkubacije, četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana po njenom izbijanju, dok inkubacija bolesti traje naduže do 18 dana. Epidemija je prijavljena 24. maja i ne može biti odjavljena dok ne istekne dvostruka maksimalna inkubacije bez novih slučajeva. Prvi slučaj je detektovan 12. maja, do 23. maja klinička slika se ispoljila kod svih inficiranih“, naglašava ona.

Da li su bebe u riziku od morbila?

Na pitanje Danasa da li su bebe rođene u tom periodu u riziku od obolelvanja, ona kaže:

„S obzirom na to da je većina majki bila vakcinisana, bebe štiti majčin imunitet i nisu ugrožene. One su od samog starta bile izolovanje u posebnom boksu“.

Komentarišući aktuelnu epidemiološku situaciju u KBC Zemun, Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za Danas da nije važno kada je utvrđeno postojanje infekcije, već kada su preduzete mere i koliko savesno se sprovode.

To uključuje, dodaje, izolaciju obolelih, proveru vakcinalnog, odnosno imunskog statusa osoblja i bolesnika, napor da se otkriju mogući laki slučajevi i naglašava:

Rizik od pojave morbila

„Rizik od infekcije je lako proceniti pošto se zna da je prosečna inkubacija malih boginja 10 dana (do pojave simptoma), odnosno 14 dana (do pojave ospe). Problem predstavlja okolnost da inkubacija varira u širokom opsegu od sedam dana do tri nedelje. Ukoliko su majke vakcinisane ili su preležale male boginje, očekuje se da novorođenčad budu zaštićena tokom prvih meseci života. Verovatnoća zaštite srazmerna je protoku vremena. Skoro je izvesna čak i šest meseci posle rođenja, a dešava se da se razvuče i znatno posle devetog meseca. Zato se vakcinacija obavlja tek sa navršenih 12 meseci života“.

Prema njegovim rečima, ova bolnička epidemija, ma kako da se završi, prilika je da se prisetimo neophodnosti poštovanja zakonskih propisa o obaveznoj vakcinaciji.