Morten Travik: Lajbah sledbenik

Kao deo tima koji je radio na ovom filmu, srećan sam što sam ovde konačno, u poslednjoj republici bivše Jugoslavije, koju još uvek nismo oslobodili“, pozdravio Morten Travik publiku na srpskom jeziku neposredno pre projekcije njegovog filma „Dan oslobođenja“ koji govori o nastupu Laibacha u glavnom gradu Severne Koreje u vreme najvećeg državnog praznika te zemlje. Kao pravi vojnik Laibacha Travik je bio izdizajniran po poslednjoj modnoj liniji kultnog slovenačkog sastava i onako nasmejan delovao kao krajnje benevolentna pojava u odnosu na svojevremeno zapovedno- predavačke performanse Petera Mlakara, što je posebno obradovalo beogradsku publiku koja ga je nagradila aplauzom.

To samo potvrđuje DNK Laibach kolektiva koji se stalno menja da bi ostao isti. Travik sve to veoma dobro razume kao sledbenik Laibach Kunsta, a pride je i pozorišni reditelj, konceptualni umetnik, komentator, govornik, kulturni diplomata, a njegov opus, slično Laibachu, sadrži kontroverzne momente i obuhvata umetnost i aktivizam, te razmatranje bitnih socijalnih pitanja. Tu je, naravno, i vojska, odnosno kuriozitet koji Travika zasad pozicionira kao jedinog umetnika koji je u tom statusu boravio u društvu naoružanih snaga Norveške, ali i prvog autora čija je instalacija Power Games 2012 simultano prikazivana u Severnoj Koreji i Sjedinjenim Američkim Državama, koje su tehnički i dalje u ratu. Poznat je po seriji kontroverznih saradnji sa severnokorejskim umetnicima i kulturnim vlastima, ali i po ovlašćenoj vezi za poslove u oblasti kulture za tu zemlju. Ništa prirodnije, sam je rekao, nije bilo nego da Laibach dovede u Severnu Koreju i učini sve da budu prvi bend koji će održati koncert u autentičnom ambijentu „poslednje komunističke diktature“. „Nisam mogao da zamislim nijedan drugi bend koji bi bio na visini zadatka“, izjavio je Travik, rekavši još da je cilj njegovog projekta „Dan oslobođenja“ bio da testira granice mogućeg. U dokumentarcu se to u mnogo situacija i doslovno vidi, kao i Travikova jaka ambicija da pošto-poto realizuje svoj cilj, ali i njegove reakcije kada ga u tome ometaju. Kako god, Travik, osim kao čovek-veza u međunarodnoj kulturnoj saradnji, prepoznatljiv je i po svojim dokumentarcima „Miss Landmine – Cambodia“, „North Korea s Got Talent, „The Sun Always Shines On TV In North Korea“, „Yes, We Love This Country“. Rođen je 1971. u Norveškoj, a pozorišnu režiju je studirao u Švedskoj i Rusiji. I dan-danas je fan Lajbaha, ali i njihov važan saradnik.