Moskva je podigla cenu za svoje učešće u finansijskoj pomoći Kipru, tvrdi nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) i pozivajući se na ruski ekonomski list Vedomosti precizira da će Rusija tražiti izmene evropske energetske politike, odnosno Trećeg energetskog paketa EU zbog koga je razvoj odnosa Moskva-Brisel u višegodišnjem zastoju.
Tim paketom je predviđeno da proizvođači energenata, kakav je na primer ruski Gasprom, ne mogu istovremeno biti vlasnici mreže za transport tih energenata. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, za koga FAZ napominje da je prijatan čovek, ali u suštini ima iste stavove kao Vladimir Putin, rekao je da Evropska unija ima pravo da uređuje svoje tržište kako želi, ali da bi Rusija, kao veliki isporučilac na primer gasa, samo želela da se „i njen glas čuje“.
Medvedev je istom prilikom rekao da je Rusija pre izgradnje gasovoda Severni tok i započinjanja projekta Južni tok bila zainteresovana za udele u gasovodu preko Ukrajine, ali pošto su ova dva projekta zaživela, Ukrajina bi Rusiju, odnosno Gasprom morala da ubedi da joj je od interesa bilo kakvo učešće u tom gasovodu. A Rusiji bi učešće u tom gasovodu bilo od interesa ukoliko bi imala garancije da su njeni interesi – i Gasproma i države kao celine – zaštićeni. „Savez između Rusije i Ukrajine moguć je samo pod uslovom da Ukrajina istupi iz niza institucija među kojima je Energetski sporazum“, rekao je Medvedev misleći na sporni evropski energetski sporazum koji je Ukrajina potpisala.
Tokom dvodnevnog moskovskog sastanka najviših briselskih (Žoze Manuel Barozo) i najviših ruskih zvaničnika (Dmitrij Medvedev) Moskva je izrazila oštro negodovanje jer nije konsultovana oko ideje da se oporezuju svi depoziti u kiparskim bankama tim pre što je ideja, kako je novinarima rekao ruski premijer Dmitrij Medvedev, apsurdna. Ako je poverenje najvažnija stvar u poslovanju bankarskog sektora, kako se stalno ponavlja, onda je oporezivanje svih depozita apsurd, rekao je novinarima Medvedev.
Ipak, porez na depozite?
Frankfurt – Andreas Artemis, šef najveće kiparske banke Bank of Cyprus, pozvao je kiparsku vladu da se, bez ikakvog daljeg odlaganja, vrati na ideju o oporezivanju (velikih) bankarskih depozita, pošto je nemačka kancelarka Angela Merkel odlučno odbila kiparsku ideju da se izlaz iz sadašnje situacije pronađe u podržavljenju fondova socijalnog (penzijskog) osiguranja. Kako su kasno u petak javili evropski mediji, očekivala se hitna večernja sednica kiparskog parlamenta na kojoj bi bio usvojen zakon o ograničenju kapitalnih kretanja sa ostrva kao neophodan uslov da kiparske banke budu najzad otvorene u utorak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
